Sporazum o sukcesiji bivše SFRJ, zaključen u Beču 2001. godine, stupio je na snagu tri godine kasnije potpisom i poslednje zemlje sukcesora, Hrvatske. Sedam aneksa o podeli imovine potpisale su tadašnja SRJ, u čijem su sastavu bile Srbija i Crna Gora, zatim Hrvatska, Slovenija, Makedonija i BiH. Javnosti je najzanimljiviji Aneks B, odnosno lista diplomatsko-konzularne imovine bivše Jugoslavije. Dokle se stiglo sa podelom 123 nepokretnosti, posle dve decenije od potpisivanja Sporazuma o sukcesiji?
Rezidencije, ambasade i stanove u diplomatskim kvartovima širom sveta trebalo je po raspadu Jugoslavije podeliti među nekadašnjim republikama.
Taj posao dodeljen je Mešovitom komitetu za raspodelu diplomatsko-konzularne imovine, definisana je kvota za svaku zemlju sukcesora, pa je tako Bosna i Hercegovina dobila 15 odsto, Severna Makedonija 8 procenata, a Slovenija 14 odsto nepokretnosti. Pripala joj je, pored ostalog, i zgrada ambasade u Americi.
„Ostalo je još nekoliko objekata, ovde imamo tri kategorije. Jedno je objekat u Moskvi, kompleks koji je tako velik da je teško naći rešenje za to, znači to koristi za sada Republika Srbije ali nije u interesu Srbije da ima taj objekat u svom vlasništvu nego da se sad nađe neko rešenje da se podeli. Imate drugi kompleks, to su stanovi nekretnine vojnih izaslanika, odnosno vojnih atašea koji treba da se rešavaju u okviru priloga B“, objašnjava Damjan Bergant, ambasador Slovenije u Srbiji.
Prema Sporazumu, Hrvatskoj je pripala gotovo četvrtina diplomatskih predstavništava, i to ambasade, između ostalih, u Parizu, Beču, Hagu, Lisabonu, Novom Zelandu i deo zgrade u Briselu.
„Hrvatska je došla u posed nekoliko rezidencija, Helsinki, Oslo, Stohlom, Madrid, Kartum ponovo u Sudanu. Dobili smo i dve zgrade generalnih konzulata Jugoslavije u Čileu i Torontu. Hrvatska je ostala pri svome stavu da se što pre sastane to zajedničko povereništvo, ta komisija“, navodi Hidajet Biščević, ambasador Republike Hrvatske u Srbiji.
Srbiji, kojoj je pripalo nepunih 40 odsto nepokretnosti, do sada je dodeljeno 40 nekretnina u 25 država.
„Kada je reč o raspodeli diplomatske imovine i nama je svima u interesu da se taj proces što brže okonča. Međutim, brojni su problemi kada je reč upravo o raspodeli diplomatske imovine zbog toga što je ponekad potrebno uraditi i odgovarajuće procene i pronaći odgovarajuću dokumentaciju, pristupiti odgovarajućim zemljišnim knjigama. Ono što je preostalo da se raspodeli, to je 16 objekata u 11 država od čega je najznačajniji objekat u Moskvi oko koga će pretpostavljam i biti najteži pregovori u pogledu njegove raspodele“, kaže prof.dr Aleksandar V. Gajić, glavni pravni savetnik u Ministarstvu spoljnih poslova Srbije.
Bivše jugoslovenske republike četiri puta su delile imovinu, i to 2006. i 2012. rezolucijama u Zagrebu, kada je podeljeno 29 objekata. Zatim 2019. u Beogradu je podeljeno šest nepokretnosti, a tri godine kasnije, u Sarajevu, odlučeno kome će pripasti još 5 nekretnina. Sve zemlje, nastale raspadom SFRJ, odlučne su da imovinu podele do poslednjeg kvadratnog metra i dolara.
Sledeći sastanak Mešovitog komiteta za raspodelu diplomatske i konzularne imovine najavljen je za kraj godine u Zagrebu, a svih pet sukcesora procenjuje da bi tačka na taj posao konačno mogla da bude stavljena u sledeće dve godine.
Izvor: RTS, autor: Olivera Vukosavljević
