Početkom ove godine, 8. Januara, u Andrićgradu je po prvi put dodeljena Velika knjževna nagrada koja se sastoji od povelje i novčanog iznosa od 25, odnosno 15 hiljada evra. Novoustanovljena nagrada dodeljivaće se svake godine u dve kategorije – za životno delo i za ukupan doprinos srpskoj književnosti, kao i za najbolji roman objavljen u protekloj godini.

Na svečanosti u Andrićgradu, u Višegradu, ove godine je velika književna nagrada za životno delo dodeljena pesniku i akademiku Matiji Bećkoviću. Ova nagrada podrazumeva i da je njen dobitnik objavio zapaženo delo u poslednjih pet godina, te se nagrada dodeljena Bećkoviću odnosi i na njegovo nedavno objavljeno delo Tri poeme.

Dobitnik nagrade za najbolji roman u 2015. godini je Vladimir Kecmanović, nagrađen za roman Osama koji je objavila Izdavačka kuća Laguna iz Beograda.

O nagradi je odlučivao žiri koji su činili profesor Jovan Delić, Ranko Risojević i Maja Mandić.

Predsednik žirija, Jovan Delić, je u svom obrazloženju nagrade naveo: “Bećković je napravio nešto što je gotovo nemoguće u poeziji. Za poeziju se obično govori da je monološkog tipa, jednoglasna, a Bećković je unevši priču, kazivače, likove, učinio višeglašje. Ono što je najbolji roman ostvario u svetskoj prozi, on je to učinio u poeziji. Po tome je unikatan”.

Govoreći o nagrađenom romanu Vladimira Kecmanovića Jovan Delić je uporedio roman Osama sa klasičnim delima srpske književnosti – romanom Kad su cvetale tikve Dragoslava Mihailovića i Prokletom avlijom Ive Andrića i istakao da je Kecmanović napisao roman koji je čitan i koji će se verovatno prevoditi na više jezika.

Direktor Instituta Ivo Andrić Emir Kusturica je prilikom uručivanja nagrada istakao vrednost i značaj ovogodišnjih laureata – Zadovoljstvo mi je što je početak novog života Instituta Ivo Andrić započeo romanom za koji intimno mislim i osećam da će biti jedan od ključnih u našoj literaturi. Roman Osama će biti nova budućnost srpske književnosti. Upravo taj roman će uspostaviti našu nagradu kao vrednu u kulturi uopšte.

[stextbox id=”custom” caption=”Andrićev Institut”]Andrićev Institut otvoren je u Andrićgradu, u Višegradu u Republici Srpskoj, u junu 2014. godine. Direktor Instituta je idejni tvorac Andrićgrada, reditelj Emir Kusturica. Rad ove ustanove kulture, nauke i obrazovanja finansiraju Vlade Republike Srpske i Vlade Republike Srbije. Andrićev Institut ima odeljenja za književnost, istoriju, orijentalistiku i odeljenje za film. Nalazi se u zgradi od 1485 kvadratnih metara, u impresivnom ambijentu Andrićgrada ( ili Kamengrada, pošto je čitav grad urađen u belom kamenu). Andrićev Institut redovno objavljuje publikaciju Istorijske sveske u kojoj se štampaju tekstovi koji svedoče o srpskoj istoriji XIX i XX veka. Redovno se organizuju izložbe, filmske projekcije, pozorišna gostovanja, promocije knjiga. U decembru 2015. Institut je održao međunarodnu naučnu koferenciju “ Železnica, književnost i film“ , sa 40 učesnika iz Rusije, Turske, Srbije, Crne Gore i Republike Srpske. Tokom leta prošle, 2015. godine, veliku pažnju privukla je izložba slika i crteža velikog srpskog slikara Petra Lubarde.[/stextbox]

Kusturica je rekao i da je Andrićev Institut nastao da bi otrgao od zaborava kulturu koja je zamrla.

– Nije moglo bolje nego da prvom nagradom bude ovenčan roman pisan u Andrićevom maniru, a i u duhu modernosti, 25 godina nakon poslednjeg rata, koji govori o tragediji porodice a otključava vrata ka potpuno novoj jezičkoj formi. Vrlo je značajno, a naša je sreća da počnemo sa dva tako snažna nagrađena dela – dodao je i naveo da će se sledeće godine za Veliku književnu nagradu razmatrati i knjige na drugim jezicima, jer je Andrićevo delo, ustvari, almanah internacionalizma. Matija Bećković je odlučio da novčani iznos nagrade koju je dobio priloži Matici srpskoj i Srpskoj književnoj zadruzi, našim najstarijim kulturnim ustanovama u kojima je Andrić objavljivao knjige i u čijim je je odborima i uredništvima radio.