Sveti i veliki sabor pravoslavne crkve završio je juče kasno po podne zasedanje na Pravoslavnoj akademiji na Kritu. Jučerašnja liturgija u Crkvi svetih Petra i Pavla u Hanji, koju će predvoditi vaseljenski patrijarh Vartolomej i u kojoj će učestvovati devet poglavara pravoslavnih crkava, biće i zvanični kraj zasedanja Sabora. Obraćajući se patrijarsima i članovima delegacija deset pomesnih crkava na završnoj radnoj sednici Sabora, patrijarh Vartolomej zahvalio im je na učešću i podsetio da na zasedanju nisu učestvovale četiri autokefalne crkve, kao i da je bilo zabrinutosti kakav će biti ishod Sabora.

– Uspeli smo da zajedničkim radom, naporima svih ovde prisutnih napišemo novo poglavlje istorije, a najvrednija stvar koju ćemo svi odneti kući sa ovog sabora je poruka našeg jedinstva u Hristu. Uprkos autokefaliji, mi smo jedna crkva, sjedinjena u svojoj različitosti – rekao je patrijarh Vartolomej.

On se na engleskom jeziku obratio i posmatračima iz, kako je naveo, crkava s kojima su pravoslavni u dijalogu i ekumenskih organizacija čije su pravoslavne crkve članovi dugo godina. On im je zahvalio za iskrenu podršku koju su pružali održavanju Sabora.

– Svi smo potvrdili veliki značaj dijaloga s drugim hrišćanskim crkvama i održavanjem ovog zasedanja postigli smo da crkveni sabori postanu ponovo način da potvrdimo pravoslavno jedinstvo – rekao je vaseljenski patrijarh.

Sabor pravoslavne crkve okupio je deset od 14 autokefalnih crkava. Na njemu je učestvovalo ukupno oko 290 delegata iz celog sveta. Visoke crkvene delegacije tokom šest dana zasedanja raspravljale su o šest tema, ranije pripremljenih na predsaborskim zasedanjima. To su misija pravoslavne crkve u savremenom svetu, koja je bila na dnevnom redu prvog dana zasedanja, autonomija i način njenog sticanja, pravoslavna dijaspora, sveta tajna braka, značaj posta i odnosi pravoslavne crkve sa ostalim hrišćanskim svetom. O ovom dokumentu raspravljalo se poslednjeg dana Sabora i on je poslednji i usvojen.

Poglavari deset od 14 pravoslavnih crkava sveta usvojili su završni dokument Svetog i velikog sabora pravoslavlja, koji je u nedelju završen na Kritu, a koji sadrži 12 tačaka. U njima su izneti stavovi o organizaciji pravoslavlja, verskom fundamentalizmu, zaštiti prirode, odnosu prema nauci i ekonomiji, ali i katoličanstvu.

U uvodnom delu zaključaka, koji su preneli verski sajtovi u Grčkoj, ističe se “jednodušnost u radu” i konstatuje da je ostvaren glavni prioritet “proglašenje jedinstva pravoslavnih crkava koje je potrebno ojačati da bi donelo nove plodove”.

– Pravoslavne autokefalne crkve nisu u konfederaciji crkava, već čine jednu Svetu opštu apostolsku crkvu, a svaka pomesna crkva predstavlja prisustvo te opšte apostolske crkve – piše u tekstu i navodi se da je odlučeno da se nastavi razmatranje pitanja delovanja crkve među pravoslavnom dijasporom širom sveta.

U tački 2. poruke Sabora se govori o potrebi širenja pravoslavne vere “u savremenom laicističkom društvu”, a u tački 3. se konstatuje “veliki značaj dijaloga, pre svega sa drugačije slavećim hrišćanima”, što “nikada ne znači kompromis o pitanjima vere”.

Tačka 4. poruke je o “eksploziji fundamentalizma” koji je, kako se ukazuje, primetan u okviru raznih veroispovesti kao izraz bolesne religioznosti.

– Poglavari pravoslavnih crkava u vezi s tim ukazuju da svetski međuverski dijalog značajno doprinosi jačanju uzajamnog poverenja, mira i sklada. Verski život treba da leči rane, a ne da razgoreva požare ratnih sukoba – stoji u zaključku.

Sa Sabora je upućen i poziv svetskoj zajednici za zaštitu pomesnih pravoslavnih i drugih hrišćana, koji, kako je navedeno, imaju neotuđivo pravo da ostanu u svojoj domovini kao ravnopravni građani.

Govoreći o braku, u tački 6, sabor je potvrdio da Pravoslavna crkva “pod brakom podrazumeva zajednicu muškarca i žene, a porodicu koja proizlazi iz braka jedinom garancijom odgajanja dece”.

Sabor se dotakao i “razorne bezlične homogenizacije” ljudi, pred kojom, kako se ocenjuje, pravoslavlje proglašava poštovanje samosvesti ljudi i naroda i “suprotstavlja se osamostaljivanju ekonomije od osnovnih potreba čoveka i njenom pretvaranju u cilj sam po sebi”.

– Napredak ljudske vrste nije povezan samo sa rastom životnog standarda ili s napretkom privrede na štetu duhovnih vrednosti – ukazuje Sabor.

Na skupu je konstatovan i predlog da se povremeno održava Sveti i veliki sabor poglavara pravoslavnih crkava, kakav je sazvan na Kritu. Nije, međutim, navedeno kakva je odluka o tome.

Delegaciju SPC predvodio je patrijarh Irinej. Sabor, koji je trebalo da okupi vođe svih 14 nezavisnih pravoslavnih crkava i da ojača jedinstvo 300 miliona pravoslavaca, pripreman je 55 godina, ali učešće su pred sam skup odbile Ruska, Bugarska i Gruzijska crkva i Antiohijska patrijaršija čije je sedište u Siriji.

 

Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on email