U Vukovaru je svečanom akademijom obeležena 22. godišnjica potpisivanja Erdutskog sporazuma i 20. godišnjica osnivanja Zajedničkog veća opština (ZVO) i Srpskog narodnog veća (SNV). Potpisivanjem Erdutskog sporazuma, 12. novembra 1995. godine, između predstavnika Vlade Republike Hrvatske i tadašnjih predstavnika Srba, uz posredovanje međunarodne zajednice, započeo je dvogodišnji period mirne reintegracije istočne Slavonije, Baranje i zapadnog Srema, tada područja pod prelaznom upravom UNTAES-a, u ustavno-pravni poredak RH.

– Ovim sporazumom je zaustavljen rat i stradanje mnogih nedužnih ljudi, srpskoj zajednici je omogućen ostanak na njenim vekovnim ognjištima, a pripadnicima hrvatskog naroda povratak u svoje kuće i stanove. Izvršena je demilitarizacija ovog prostora i osigurana proporcionalna zastupljenost pripadnika srpske zajednice u policijskim snagama i u gotovo svim javnim i državnim službama. Deci, pripadnicima srpske zajednice, omogućeno je školovanje na maternjem jeziku i pismu, a udruženjima, čijim radom se čuva i neguje kulturna autonomija srpske zajednice na ovom području, osigurani su elementarni uslovi za rad – rekao je Srđan Jeremić, predsednik ZVO-a, i dodao kako su se u to vreme uvažavala i prava te srpske institucije da predlaže pripadnike svoje zajednice na određene funkcije u ministarstvima policije, pravosuđa, prosvete i drugim institucijama, ali da je ‘protekom vremena najveći deo zagarantovanih prava Srba polako potiskivan’.

– Količina prava koju smo dobijali zavisila je od naše pozicije u Saboru i političke težine u tom trenutku, što nikako nije smeo biti slučaj – istakao je Jeremić i dodao kako je do pogoršanja došlo nakon odlaska Organizacije za evropsku bezbedonost i saradnju (OEBS) koja je nadzirala provođenje Erdutskog sporazuma i Pisma namere Vlade RH.

– Iako se ovim dokumentima garantuje puna prosvetna autonomija srpske zajednice, ni nakon 20 godina od osnivanja ZVO-a nismo uspeli da registrujemo postojeće škole u kojima se nastava odvija na srpskom jeziku i ćiriličnom pismu kao manjinske – upozorio je Jeremić i podsetio da srpska zajednica nije ostvarila ni pravo na dvojezičnost, čak ni u onim sredinama u kojima čini više od 90 odsto stanovništva. Takođe je izrazio nezadovoljstvo proporcionalnom zastupljenošću Srba u policiji, pravosuđu, zdravstvu, državnim i javnim službama.

Jeremić se osvrnuo i status ZVO-a rekavši da ga treba rešiti na kvalitetniji i institucionalniji način. Spomenuo je i medijsku blokadu u kojoj se nalazi srpska zajednica o kojoj ne izveštavaju ni javni servis niti lokalne televizije, a emisija koju proizvodi TV produkcija ZVO-a se emituje u Srbiji i Republici Srpskoj, ali ne i u Hrvatskoj.

Podsetio je i na nerešeno pitanje srpskih civilnih žrtava rata, probleme u stambenom zbrinjavanju, pitanje isplate zaostalih penzija srpskim penzionerima, a posebno je upozorio na porast ksenofobije i govora mržnje prema srpskoj zajednici, osporavanje tekovina NOB-a i antifašističkog pokreta kao temelja današnje Hrvatske. Jeremić je na kraju rekao da je ostalo još mnogo nerešenih pitanja te da je srpska zajednica spremna da bude ‘konstruktivan faktor u procesu njihovog rešavanja i u pravcu poboljašanja celokupnih političkih, ekonomskih i svih drugih okolnosti u kojima se država nalazi’.

– Želimo graditi što tešnje i kvalitetnije odnose s većinskim narodom i dati svoj doprinos razvoju i prosperitetu RH i svih njenih stanovnika – zaključio je Jeremić.

Predsednik SNV-a Milorad Pupovac istakao je da je obeležavanje 22. godišnjice Erdutskog sporazuma značajan jubilej ne samo za srpsku zajednicu u Hrvatskoj, nego i za čitavu Hrvatsku jer je doneo trajan mir, potpunu teritorijalnu suverenost, a Srbima u Hrvatskoj mogućnost integracije u hrvatsko društvo i povratak izbeglih u operacijama ‘Bljesak’ i ‘Oluja’.

– Činjenica da se u nekom društvu i državi uspostavlja mir temeljem jednog akta kao što je Erdutski sporazum od neizmerne je važnosti i svi koji ste se danas ovde okupili, doprinosite tome da se ta činjenica ne zaboravi, zbog stradanja ljudi i vrednosti mira, i da se osvesti u našem društvu – rekao je Pupovac i dodao kako nema nikakve sumnje da su Erdutski sporazum i Pismo namere hrvatske Vlade međunarodni dokumenti snage međunarodnih ugovora trajnog karaktera što je, kako je naglasio, potvrdio i UN-ov ured za pravna pitanja.

Pupovac je takođe poručio da ‘nema nikakvog razloga da se ne nađe rešenje za registraciju škola na srpskom jeziku i pismu, a govoreći o proporcionalnoj participaciji pripadnika srpske zajednice u državnim telima naveo je podatak iz istraživanja SNV-a po kojem je ta zastupljenost manja od dva odsto. Predsednik SNV-a je istakao da posebnu pažnju treba posvetiti ekonomskim pretpostavkama na području koje pokriva ZVO.

– Za nas je od ogromne važnosti da smo sami dovoljno osposobljeni da možemo preuzeti deo aktivnosti kroz opštine, ZVO i manjinska veća, ali bez saradnje sa županijama, Vladom, s našim susedima i prijateljima koji pripadaju drugim političkim strankama bilo većinskog ili drugih manjinskih naroda, to nećemo uspeti. Ta vrsta saradnje za nas je dragocena i treba je graditi gde god je i kako god je to moguće – poručio je Pupovac i dodao kako je i unapređenje odnosa između Hrvatske i Srbije trajni cilj i interes SNV-a i ZVO-a.

Svečanosti je prisustvovao izaslanik Vlade i premijera Andreja Plenkovića osječko-baranjski župan Ivan Anušić.

– Mir ovde nema alternativu niti sme imati, sve drugo bi bilo na štetu ili hrvatskog ili srpskog naroda. Suživot je neminovan, posebno ovde na istoku Hrvatske. Određeni stepen stremljenja da živimo u miru i slozi, koliko se može, ipak smo dosegli i trebamo ga održavati i unapređivati – poručio je Anušić poželevši predstavnicima srpske zajednice ‘puno uspeha u radu, puno razumevanja, hladnih glava i mudrosti koja će trebati za zajednički saradnju i ekonomski prosperitet’.

Na svečanosti je govorio i dr Vojislav Stanimirović, bivši predsednik SDSS-a, a sada predsednik Glavne skupštine te stranke. Stanimirović je podsetio da je uz ZVO i SNV, 20 godina obeležio i SDSS koji je osnovan 5.marta 1997. godine, neposredno pred demokratske izbore u kojima su učestvovali i pripadnici srpske nacionalne manjine. Stanimirović je bio učesnik mirovnog procesa za koji se, kako je rekao, činilo da je nemoguća misija.

– Malo ko je i na hrvatskoj i na srpskoj strani verovao da će taj proces uspeti – rekao je Stanimirović. Skupu je prisustvovala i konzulica Generalnog konzulata Srbije u Vukovaru Nataša Kalezić te gradonačelnik Osijeka Ivan Vrkić koji je uz Stanimirovića bio aktivan učesnik provođenja procesa mirne reintegracije. Na kraju svečane akademije uručene su povelje ZVO-a: Milanu Trbojević, novinaru ZVO-a i nekadašnjem uredniku Novosti, i Srećku Ilinčiću, uspešnom atletičaru i profesoru fizičke kulture. U programu svečane akademije učestvovali su Vukovarsko srpsko pevačko društvo ‘Javor’ i recitatori vukovarske gimnazije.

Izvor: Novosti, autor: Dragana Bošnjak