Veliki jubilej Kolarčeve zadužbine – 85 godina od otvaranja Velike sale

Piše: Jelena Jovanović

Velika sala Kolarca, omiljena i muzičarima i posetiocima, ovog februara obeležava osam i po decenija od otvaranja. Najakustičnija sala u Beogradu ugostila je sve značajne muzičare sa ovih prostora, kao ...

Velika sala Kolarca, omiljena i muzičarima i posetiocima, ovog februara obeležava osam i po decenija od otvaranja. Najakustičnija sala u Beogradu ugostila je sve značajne muzičare sa ovih prostora, kao i mnoga velika imena svetske scene. Počela je sa radom 4. februara 1932. godine, koncertom Beogradske filharmonije. Jubilej je ovog februara obeležen koncertima violiniste Nemanje Radulovića ( Zbog velikog interesovanja publike održana su dva koncerta – 4. i 6. februara). Na uzbudljivim i posećenim koncertima harizmatični srpski violinista koji živi u Parizu opčinio je beogradsku publiku nastupivši sa svojim orkestrom Double Sans i sa gostima – violinistkinjom Tijanom Milošević, violončelistkinjom Majom Bogdanović i francuskom pijanistkinjom Laure Favre Khan.

Jasna Dimitrijević

Direktorka Kolarčeve zadužbine Jasna Dimitrijević u razgovoru za P-portal objašnjava da se Radulovićevim koncertima godišnjica Velike dvorane obeležava već četiri godine zaredom.

– Njegova muzička karijera je u usponu, on niže uspehe na koncertnim scenama u celom svetu i on je, na neki način, vezan za našu dvoranu. Radulović voli da u Kolarčevoj koncertnoj dvorani predstavi nove programe publici u Beogradu i Srbiji. Zbog svojih profesionalnih obaveza nema puno slobodnih termina da nastupa kod nas, ali se uvek, bar godinu dana unapred, dogovaramo da ovaj datum obeležimo njegovim koncertom.

Raznovrstan program i 200 koncerata godišnje

Jasna Dimitrijević navodi da se u koncertnoj dvorani Kolarca godišnje održi više od 200 koncerata – trećinu čine koncerti u organizaciji Kolarčevog Centra za muziku, dok su ostali koncerti u organizaciji drugih partnera.

– Muzički programi na Kolarcu su različiti i raznovrsni, svaki od njih ima određenu ciljnu grupu. Koncerti u okviru unapred oglašenih ciklusa (koncerti Centra za muziku, Beogradske filharmonije, simfonijskog orkestra RTS-a,…) raspoređuju se unapred za celu sezonu.
U odnosu na to planira se i promocija programa. Centar za muziku Kolarčeve zaduzbine je mesto gde se osmišljavaju, kreiraju i realizuju koncertne aktivnosti u našoj produkciji. Osim klasične muzike u našoj sezoni su zastupljeni i koncerti džez, etno i svetske muzike. Promovišu se i domaći muzičari i kamerni ansambli. Centar za muziku decenijama unazad predstavlja muzičare u okviru tri vrste redovnih programa. Nov program Centra za muziku ove sezone je ciklus Urednik umetnik u gostima. Koncept ovog ciklusa je da se domaći muzičari koji dugo nisu nastupali u Velikoj dvorani pojave u ulozi urednika programa i osmisle program po svom izboru. Led je krajem novembra probio pijanista Dejan Sinadinović, kao prvi gost –urednik.

[pullquote class=”full”]Direktorka Kolarca podseća da se redovno organizuje ciklus koncerata Kolarac – tvoj svet muzike (u okviru 5 godišnjih koncerata predstavljaju se velikani muzičke scene), kao i cklus Kolarčev podijum kamerne muzike, u okviru koga se svake nedelje u 11 h organizuju promenadni koncerti. Predstavljaju se kamerni ansambli iz Srbije i Evrope, kao i naši umetnici koji rade u inostranstvu. Ovi besplatni koncerti, ističu na Kolarcu, predstavljaju primer svojevrsne pažnje prema publici – različitim generacijama se pruža mogućnost da prate koncerte umetničke muzike. Atraktivan je i posećen program koji se odvija sredom u Muzičkoj galeriji Kolarca, koji promoviše mlade muzičare – učenike muzičkih škola i studente Fakulteta muzičke umetnosti. Centar za muziku u toku godine organizuje i različite muzičke radionice, promocije, master klasove, kao i sve druge vrste dodatnog obrazovanja, uz podršku umetnika iz celog sveta.[/pullquote]

 

Saradnja sa velikim muzičkim institucijama

Kolarac od prvog dana rada svoje dvorane sarađuje sa Beogradskom filharmonijom. Filharmonija godišnje održi oko 30 koncerata, repertoar se osvežava svake godine, kao i medijska prezentacija. Slogani i plakati Beogradske filharmonije su poslednjih godina često bili provokativni, cilj je bio animirati publiku, obratiti se i vernoj publici, i potencijalnim ljubiteljima klasične muzike. Slogan Filharmonije u aktuelnoj sezoni je Samo muzika – jer doživljaj nema cenu, a koncerti su nazvani: Za zalјublјene, Za početnike, Za znalce, Za avanturiste i Za megalomane.

Nemanja Radulović

Jasna Dimitrijević ističe i da je zahvaljujući svim ostalim partnerima koncertna dvorana Kolarca zadržala status reprezentativne koncertne dvorane.

– Ostali partneri su Muzička produkcija RTS-a sa svojim ansamblima – oni takođe imaju oko 40 koncerata u toku sezone u našoj dvorani. Ansambli i solisti Fakulteta muzičke umetnosti svake godine imaju redovne termine za predstavljanje svojih studenata. Naši partneri su i organizatori muzickih festivala – BEMUS-a, našeg najznačajnijeg međunarodnog muzičkog festivala, zatim i organizatori Šopen Festa, Gitar Art festivala, Bass passion festivala, Međunarodnog takmičenja Muzičke omladine,… Na Kolarcu nastupaju i mnogi kamerni ansambli i predstavljaju se razni novi muzički festivali.

Uspešna saradnja sa mnogim partneriima, navodi Jasna Dimitrijević, određuje mnogo toga – kontinuitet, navike publike, očekivanja… A organizatori imaju obavezu da uvek prirede nešto posebno. Drugi koncerti na Kolarcu imaju publiku različitih generacija i profila – od srednjoškolaca i studenata, do profesionalaca u muzici. U zavisnosti od vrste programa i načina njihove promocije, različit je i broj posetilaca.

[pullquote class=”full”]Kolarčev Narodni univerzitet
Zdanje Kolarčeve zadužbine podignuto je 1932. godine. Arhitekta Petar Bajalović je najpre pristupio rešenju problematike prostora koncertne dvorane. Prilikom izgradnje primenjena su tadašnja najsavremenija znanja o akustici, pa se Velika dvorana Kolarca i danas smatra jednom od najakustičnijih sala namenjenih koncertnim izvođenjima – i u Beogradu i u Evropi.
U zgradi je, prema želji Ilije Milosavljeviće Kolarca, koji je testamentom veliku svotu novca namenio obrazovanju svog naroda, otvoren Kolarčev narodni univerzitet. Osnovni cilj Univerziteta bio je da širi naučna znanja i shvatanja, da poučava u pojedinim veštinama, te da razvija uticaj primenjenih nauka. Otvoren za ljude iz različitih društvenih slojeva, različitog uzrasta i nivoa obrazovanja, Univerzitet je stalno organizovao kurseve i predavanja i inspirisao osnivanje Narodnih univerziteta u celoj zemlji. Danas je Kolarčeva zadužbina ustanova kulture od nacionalnog značaja. Pored redovne koncertne aktivnosti, Kolarac kontinuirano organizuje izložbe u svojoj likovnoj galeriji, kao i mnoga predavanja. Aktivan je i Centar za nastavu stranih jezika, zadužbina ima i svoju izdavačku delatnost, knjižaru Aleksandar Belić koja u ponudi ima udžbenike i stručnu literaturu, mahom iz humanističkih nauka, tu je i art bioskop sa redovnim projekcijama.[/pullquote]

 

Popularni koncerti u Velikoj dvorani, navodi direktorka Kolarca, jesu i oni namenjeni najmlađoj publici. Programi Kako se sluša koncert i projekat novijeg datuma Koncert za bebe realizuju se jednom mesečno i namenjeni su deci i njihovim roditeljima.

– Ovim programima razvijamo, edukujemo novu koncertnu publiku Kolarca za budućnost. Nakon nekoliko uspešnih sezona ovim programima smo pokazali da ima interesovanja i potrebe da se publika koncerata klasične muzike stvara od najmlađih dana.

Muzički velikani na sceni Kolarca – od Sergeja Prokofjeva do Zubin Mehte

– Gotovo da ne postoji muzičar na svetskoj muzičkoj sceni, a da nije gostovao na Kolarcu. Tako je građena reprezentativnost ove koncertne dvorane, ističe Jasna Dimitrijević. I dodaje da su među najznačajnijim stvaraocima i interpretatorima muzike koji su nastupali u Velikoj dvorani bili: Sergej Prokofijev, Bendžamin Britn, Kšištof Penderecki, Alfred Korto, Artur Rubinštajn, Svjetoslav Rihter, Nikita Magalov, Ivo Pogorelić, Kemal Gekić, Alekandar Madžar, Grigorij Sokolov, Endrju Vots, Emil Gilels, Andrej Gavrilov, Denis Macujev, Nelson Freira, Elizabet Leonskaja, Nikolaj Luganski, Marta Argerič, Fazil Saj, Boris Berezovski, Mihail Pletnjov, Julijan Rahlin, Maksim Vengerov, Dejvid Geret, Sara Čang, Rostropovič, Mipa Majski, Natalija Gutman, Rišar Galijano, Elena Obrascova, Iv Montan, Žilijet Greko, Kriština Branko, Roman Simovic, sestre Frezen, Ferhan Onder. I mnogi drugi. U dvorani su dirigovali Emil Tabakov, Zubin Mehta, Herbert fon Karajan, Leopold Stokovski, Mikis Teodorakis… Nastupao je i hor Glinka, hor Vestminsterske katerdrale, hor Bečkih dečaka, Minhenski kamerni orkestar, Moskovski solisti, Londonski kamerni orkestar, Kronos kvartet, solisti Berlinske filharmonije. Koncerte na Kolarcu su održale i Berlinska, Moskovska, Češka filharmonija, zatim i Ruski nacionalni orkestar, Simfonijski orkestar Londona,… U prethodnih 85 godina na Kolarcu je nastupalo oko 3000 različitih orkestara.

[pullquote class=”full”]

Svaka sezona ima nešto po čemu se pamti

– Svake godine se trudimo da stvorimo nešto novo i svaka sezona ima nešto po čemu se pamti. Ove godine, pored pomenutih ciklusa koncerata, organizujemo i dodatne muzičke edukacije posvećene vokalnim izvođačima, u saradnji sa našim umetnicima koji rade u inostranstvu. U ovoj godini završavamo i aktivnosti na projektu Tejk over. Kolarac je partner u ovom projektu, koji se organizuje u okviru programa Kreativna Evropa 2014-2020 (I u prethodne dve godine smo u saradnji sa Savetom mladih kreirali dodatne muzičke, ali i ostale programe u oblasti pozorišta i filmske umetnosti, koji su predstavljali nove ideje i inicijative mladih u stvaranju nove publike Kolarca.) Najuspešnije rezultate rada u okviru ovog projekta predstavićemo na kraju ove sezone.

[/pullquote]

 

Kolarac nema dovoljno finansijskih sredstava

Na kraju razgovora o Kolarcu, njegovim programima i značaju za muzički život Beograda, aktuelna direktorka Kolarčeve zadužbine se osvrće i na finansijske probleme ove institucije. Napisi o teškom položaju Kolarčeve zadužbine nedavno su ustalasali javnost, ostavivši u vazduhu pitanje – da li je Kolarac pred zatvaranjem usled poslovične nebrige države o kulturi.

– Kolarac nema redovna sredstva iz državnog budžeta. To nam stvara problem, jer je od 2011. godine ukinuto redovno finansiranje tekućih i materijalnih troškova objekta. Jedina sredstva koja dobijamo od države su ona koja dobijamo na konkursima za projekte i programe u oblasti kulture – kao što ih dobijaju i razna udruženja građana. Finansiramo se od sopstvenih prihoda – imamo prihod od Centra za nastavu stranih jezika, prihod od zakupa prostora, kao i prihod od ulaznica, od prodaje u knjižari i u likovnoj galeriji. Od ukupnog godišnjeg prihoda, oko 80% je iz ovih izvora, dok ostalih 20% ostvarujemo po konkursima za projekte i od donatora i sponzora. Ova sredstva nisu dovoljna za redovno pokrivanje zarada zaposlenih, ulaganje u objekat i opremu. Nedostaje nam 20% od ukupnog godišnjeg budžeta, kao i redovno finasiranje troškova, struje, grejanja, obezbeđenja, te ulaganje u infrastrukuturu objekta, u skladu sa programskim potrebama i razvojem.

 


Ako imate prijedlog teme za nas, javite se na portal@privrednik.net

Pratite P-portal i na društvenim mrežama: