Svakodnevno sve češće čujemo termin startap. Poreklom iz engleskog jezika (start up=pokrenuti, započeti), postao je popularan nakon osnivanja velikog broja internetskih dot-com kompanija na zapadu. Startap su uglavnom novoosnovane kompanije, odnosno početnici u poslovanju. Na zapadu se ovaj termin često povezuje sa visokotehnološkim preduzećima. Tanja Mladenović urednica Startit portala govori o startapu, najvećim problemima i potencijalima koje oni donose.

Budući da se sve više o tome govori, kako bi ti ukratko objasnila šta je to startap?

Tanja Mladenović urednica Startit portala.
Tanja Mladenović urednica Startit portala.

Pre nekoliko godina sam provodila po više od nekoliko sata dnevno surfujući po internetu, ali  opet nisam imala pojma šta znači “startap”. Danas je ta reč daleko prisutnija u svakodnevnom govoru. Deluje da će se uskoro i izlizati koliko se koristi. Ipak, retko ko sa sigurnošću može da da tačnu definiciju startapa. Najrasprostranjenija je ta da je to institucija koja je osnovana sa ciljem da stvori novi proizvod ili uslugu u uslovima koje karakteriše velika neizvesnost. Osnovna karakteristika startapa i ono što ih razlikuje od drugih preduzetničkih poduhvata jeste mogućnost velikog rasta. Pekara, frizerski salon ili prodavnica su značajni pokretači privrede svake zemlje, ali nisu startapi, jer nisu napravljeni da brzo dođu do miliona korisnika. Ovaj rast najčešće dolazi jer je u pitanju inovacija globalnih razmera. Upravo zato su često povezani sa internetom. Velike uspešne kompanije poput Google-a, Facebook-a i Apple-a u početku su bile startapi, a sada su najvrednije kompanije na svetu. Baš zato što je inovacija u pitanju — nešto novo sa čime ranije nismo mogli da se susretnemo, teško je predvideti rezultate i neuspesi su česti. Statistika kaže da 9 od 10 startapa ne uspe. Ovaj podatak ne treba da obeshrabi, jer se uglavnom pokazalo da oni koji su iskreni preduzetnici pre ili kasnije uspeju u svojim poduhvatima.

Koje su najčešće zablude, predrasude i nerazumevanja kada se uopšte govori o startapu?

To bi verovatno bila statistika da 9 od 10 startapa ne uspe. To jeste tačno, ali treba imati u vidu da se neuspeh u svetu startapa ceni. Ipak u Srbiji, što zbog mentaliteta, što zbog nasleđa komunizma, biti neuspešan je sramota. Srećom, ljudi iz naše startap scene postižu ne samo svetske uspehe, već i neuspeh sve češće posmatraju manje tragično.

Neuspeh u svetu startapa nije loš: dati sve od sebe i izaći bogatiji za ogromno iskustvo i mrežu ljudi koji će vas ceniti i podržati u novom poduhvatu, nije neuspeh. Međutim, kod nas se na neuspeh uglavnom gleda drugačije, jer su drugačije vrednosti ukorenjene u svest mnogih na ovim prostorima.
Mnogi misle da  je osnovna stvar pri pokretanju startapa sama ideja. Međutim, istina je da se ideja često menja (Facebook je počeo kao mesto za poređenje izgleda kolega sa faksa, Instagram kao aplikacija za čekiranje na različitim lokacijama, a YouTube kao video dejting sajt), a realizacija te ideje je ono što je mnogo bitnije i teže.

Verovatno je najbitniji činilac svakog startapa – tim. Ideja je bitna, realizacija je još bitnija, ali je još bitnije da imate dobar tim ljudi koji će raditi na njoj sa vama. Tim mora biti sastavljen od ljudi koji su ambiciozni, u koje možeš imati poverenja, koji veruju u proizvod koji pravite i strastveni su u vezi sa njim.

Da ne bi ovde krenula kuknjava: Pa da, lako je to tako kad se kaže tim, ideja, realizacija, ali znaš mi živimo u Srbiji, nije to tako lako. Jeste, ljudi su apatični, na neuspeh ne gledaju blagonaklono, pa birokratija, ovo je zemlja u kojoj je 50% mladih nezaposleno i mašta se o državnom poslu, ali isplivava jedna nova grupa pojedinaca koja ulazi u preduzetništvo okrenuto globalnom tržištu. Neki svet ne toliko vidljiv mejnstrim medijima i široj javnosti.
startup_drone
Šta je Startit u startap eri?

Organizacija koja stoji iza Startita  — SEE ICT, osnovana je još 2009. godine. Tada je organizovan i prvi događaj na Balkanu koji se ticao startapa i time smo počeli da gradimo zajednicu i stekli smo poverenje među ljudima koji se bave preduzetništvom, a i sami smo bivali preduzetnici. Startit je nastao 3 godine kasnije. Na njemu je radilo sporadično nekoliko ljudi, ali ni vremena, ni tema nije bilo da bi se Startit smatrao ozbiljnim medijem. Bilo je aktivno nekoliko startapa i čitalo nas je u najboljem slučaju, nekoliko hiljada ljudi. Od prošle godine je situacija drugačija, osnivači organizacije su napustili svoje stalne poslove i potpuno se posvetili građenju startap i IT zajednice, pozvali još ljudi u ekipu i sada nas 11 radi na tome.

Velikim delom je naša zasluga što se više ljudi odlučuje da pokrene svoj biznis i što je sve više uspešnih biznisa. Doprineli smo tome ne samo blogom, već i Startap akademijom koja je iznedrila 20 firmi koje sada imaju preko 100 zaposlenih, a uzeli su više od milion evra investicija, mrežom mentora iz oblasti što pokretanja biznisa, što užih oblasti, poput prava, investiranja, ispitivanja tržišta.

Takođe, prošle godine smo na Kickstarteru, uz pomoć ljudi iz IT sfere u Srbiji i dijaspore sakupili 100.000 dolara kojima planiramo dalji razvoj startap i IT scene, i to ne samo u Beogradu, već i u unutrašnjosti Srbije (Već smo otvorili Startit Centar — Inđija, a do kraja godine ćemo otvoriti bar još dva). Takođe, trenutno je u izradi i besplatna platforma za učenje programiranja na srpskom.

Koji su to najuspešniji startapovi kod nas i u okruženju?

Da je moguće uspeti u ovom okruženju, već su dokazale domaće globalno uspešne kompanije koje rešavaju velike svetske probleme poput istraživanja raka, doprinose efikasnosti poslovnih ljudi širom sveta ili kreiraju igre. Samo neke od njih su Nordeus, Seven Bridges, activeCollaba, Themes Kingdom, FishingBooker, Devane, Qode…

Ovi uspesi nisu slučajnost, već posledica sposobnosti i upornosti pojedinaca koji stoje iza njih, a mi iz Startita radimo na razvijanju odgovarajućeg okruženja koji će ovakve uspehe učiniti češćim i ubrzati razvoj domaće zajednice.
startup_1
Koji su najveći problemi naše startap zajednice?

Već pomenuto shvatanje neuspeha kao nužno loše stvari. Prema poslednjim istraživanjima, 35% mladih u Srbiji želi da pokrene svoj biznis, i taj broj je u porastu, tako da je tih unutrašnjih prepreka sve manje. Zaostavštine komunizma nestaju sa mlađim generacijama, ali ostaju u birokratiji. Mnogi mladi ljudi se plaše da se upuste u preduzetništvo jer, ma koliko jaka njhova želja bila, borba sa APR-om, porezima i slično ih obeshrabruje. Takođe, mladi kažu da ih formalno obrazovanje ne sprema za takve poduhvate. Retko pominju odricanja koje donosi preduzetništvo i činjenica da “sam svoj gazda = fleksibilno radno vreme” znači da ćete raditi neprestano. Poseban izazov je kada već imate izgrađenu karijeru, određeni ugled u profesionalnim krugovima i sjajan stalni posao koji volite.

Kako se počinje sa startapom?

Za početak pročitajte knjigu Lean Startup (u Beogradu je možete iznajmiti iz naše besplatne biblioteke). Stvar nije ni crna, ni bela. Ipak postoje neki saveti koji se mogu univerzalno primeniti kako bi biznis u Srbiji bio uspešan. Na prvom mestu treba biti svestan da je naš region globalno konkurentan. Često ljudi nemaju samopouzdanja i misle da je teško izaći na crtu svetskim biznisima.

Već sam pomenula naše globalno uspešne firme. Drugde možda imaju bolju startnu poziciju, ali naši talenti i urođena mogućnost snalaženja itekako imaju svoju šansu. Takođe, potrebno je da razbijete predrasude o internet biznisu. Internet biznis jeste biznis i kao takvog ga treba shvatiti. To je daleko od igre i to je ozbiljan izvor prihoda. Ono što nam fali na putu do svetske slave jesu i biznis i znanja koja će nam pomoći da od nečega što je malo i lokalno napravimo nešto što je globalno i uspešno.  Kao čest razlog neuspeha navodi se nedostatak investitora koji će uložiti u ideje “koje će promeniti svet”. Još jedno traženje razloga da ne pokrenete svoj biznis, već da ga na samom početku osudite na propast. Istina je da su i investitori ljudi, koji imaju podjednak interes da pronađu nove kompanije, kao i vi njih. Njihov posao se sastoji od ulaganja novca u mlade i perspektivne kompanije koje mogu da im obezbede veliki povratak investicije kroz koju godinu.

Sa pametno smišljenim proizvodom, koji nužno obećava i rast u narednih nekoliko godina, i dobrim timom koji to može da omogući niste daleko od svog cilja. I najvažnije, moramo biti svesni da je to moguće. Potrebno je malo se uozbiljiti i shvatiti ovo kao prioritet za našu ekonomiju i dati sve od sebe da se nešto zaista i dogodi. Za industriju tehnološkog preduzetništva se država tek sporadično interesovala, a veliki donatori relativno malim sumama podržavali određene projekte razvoja tehnološkog preduzetništva, ono beleži značajan rast i samo u prošloj godini su ovi mladi perspektivni timovi prikupili više od 4 miliona investicija.

Jer stvari se ne događaju preko noći, a od države ne možemo uvek sve da očekujemo na tacni. Stoga, krenite u realizaciju svojih ideja i budite ti koji iniciraju promene.

Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on email