U nedelju, 26. maja, održavaju se izbori za Evropski parlament. Na ovim izborima imaju pravo da učestvuju i Srbi iz Hrvatske, koja je od 2013. godine postala članica Evropske unije. Među 33 liste nalaze se i dve srpske: Samostalne demokratske srpske stranke i Demokratskog saveza Srba. Naravno, bilo bi bolje da je postignut dogovor i da se na izbore izlazi sa jednom listom, ali to samo govori da ništa nismo naučili iz onoga što nam se već duži period dešava. Šansu da prođe ima SDSS, koji se već pozicionirao na političkoj sceni i koji ima i saborske zastupnike i svoju mrežu u svim mestima gde Srbi žive.
Da bi dobili svog zastupnika pretpostavlja se da je potrebno obezbediti oko 60.000 glasova. Postavlja se osnovno pitanje: može li se postići ta izlaznost znajući da je u Hrvatskoj slaba informisanost u sredinama gde Srbi žive i da je uglavnom reč o starijoj populaciji. Osim toga, prema poslednjem popisu iz 2011. godine Srba je bilo 186.000, ali zatim je, prema Zakonu o prebivalištu, brisano još oko 70.000. Zato predstavnici SDSS-a računaju i na pomoć onih koji su prognani i izbegli i sada žive najviše u Srbiji i Republici Srpskoj, ali ih ima u značajnom broju i u drugim državama. Da bi mogli da glasaju morali su do 15. maja da obave prethodnu registraciju. Malo vremena i komotno ponašanje ne daju nadu da će očekivanja biti ispunjena.
Šta bi za izbegle i prognane Srbe, kao i za one koji sada žive u Hrvatskoj, značio taj glas u Evropskom parlamentu?
Prvi put bi to bio glas jednog Srbina koji bi mogao da upozna evropsku i svetsku javnost u kakvom se položaju sada nalazi srpska zajednica koja živi u Hrvatskoj. Da skrene pažnju da Hrvatska nije ispoštovala obaveze koje je preuzela u pristupnim pregovorima i da ignoriše poglavlje 23 – Pravosuđe i temeljna ljudska prava. Da ukaže na netoleranciju, govor mržnje, opake tendencije istorijskog revizionizma; neispunjavanje preuzetih obaveza iz bilateralnih i međunarodnih ugovora; da prognanim Srbima nije vratila oduzeta stanarska prava, neisplaćene penzije, nije obnovila porušene kuće; da je zaustavljen proces inhumacije i identifikacije posmrtnih ostataka. Osim toga, taj glas bio bi i glas razuma na putu Srbije prema članstvu u Evropskoj uniji. Sve ovo nabrojano i još mnogo toga ukazuje da bi svi oni koji su se registrovali toga dana trebalo da glasaju. Glasanje će se obaviti u konzulatu u Beogradu (Kneza Miloša 82/1) i Generalnom konzulatu u Subotici (Maksima Gorkog 6).
Može se glasati za zajedničku listu SDSS-a ili za jednog od 12 kandidata. Najviše izgleda imaju dr Milorad Pupovac i dr Dejan Jović, profesor na Fakultetu političkih nauka u Zagrebu. Ukoliko stranka prođe i dobije svoje mesto, njeni predstavnici sami će odlučiti ko će otići u Evropski parlament. Lista je napravljena prema kriterijumima rodne zastupljenosti i teritorijalne pokrivenosti i pripada među liste s najmlađim kandidatima. Bilo bi očekivano da ova lista dobije i neke glasove iz većinskog naroda koji već kroz duži vremenski period mogu videti kakva je nepravda učinjena prema Srbima. Na kraju, to mesto u EP bilo bi i pobeda neke druge Hrvatske, koja mora naći načina da pokaže i drugo, ovog puta evropsko lice.
Izvor: Politika,
Autor: Milojko Budimir, generalni sekretar Udruženja Srba iz Hrvatske
