Dok je u Srbiji u punom jeku popisivanje stanovništva, u Hrvatskoj su rezultati prošlogodišnjeg popisa i dalje jedna od aktuelnih tema, pogotovo nakon nedavnog objavljivanja proširenih podataka koji se tiču verske i nacionalne strukture stanovništva. I pogotovo kad je u pitanju srpska zajednica, koja doduše nije pala ispod famozna tri procenta u ukupnom broju stanovništva, ali se opasno približila toj brojci. I to brzinom koja nije zabeležena ni kod jedne druge nacionalne ili druge zajednice. Iako je ovaj rezultat anticipiran već decenijama unazad, konačno smo došli do stanja u kojem više nije potrebno koristiti uobičajene relativizatore i ograđivati se i naglašavati da je nestajanje i asimilacija manjinskih zajednica prirodan proces svojstven mnogim drugim grupama… Sada je jasno da je osipanje Srba proces koji nije (samo) prirodan. To čime je potpomognut nije mnogo teško odgonetnuti, ali stručnjaci će se već usaglasiti nakon što sprovedu svoja istraživanja i analize.

U međuvremenu, baš kad je Državni zavod za statistiku objavljivao da je na ovom poslednjem popisu broj Srba u odnosu na prethodni popis opao za 62.741 (1,16 procenata) stanovnika, 22. septembra Srpsko privredno društvo Privrednik obeležavalo je 125. godišnjicu od osnivanja. U Beogradu je tim povodom na Kolarčevom univerzitetu održana svečana akademija u organizaciji novosadske Fondacije Privrednik, a dan kasnije, 23. septembra, održan je i naučni skup u Rektoratu Univerziteta u Beogradu gde su istoričari, sociolozi i drugi stručnjaci govorili o delovanju Privrednika kroz svih tih 125 godina sve do danas. Bila je to prilika da se napravi osvrt na uslove u kojima je Društvo radilo, na rezultate tog rada, izazove s kojima se suočavalo, na društvene promene koje je pokretalo. Bila je prilika i da se Privrednik smesti u širi kontekst i da se odredi njegov značaj u vremenima i nevremenima koja se protežu kroz tri različita stoleća, počevši od pojedinačnih životnih puteva Privrednikovih pitomaca, njihovih porodičnih istorija koje je Privrednik usmeravao, pa sve do dubljih tragova u društvu koje je Privrednik ostavljao zahvaljujući razgranatoj mreži dobrotvora, pomagača, pitomaca…

Srpsko privredno društvo Privrednik je, poput mnogih ustanova i organizacija od kulturnog i nacionalnog značaja, kroz sve vreme svog postojanja delilo sudbinu srpskog naroda. U turbulentnim vremenima, ratovima, poratnim nemirima, nemaštini… Nekoliko puta napadan, nekoliko puta ukidan, zabranjivan. Uništavana mu je imovina, proganjani su članovi uprave, na kraju je sva imovina i oduzeta. Ipak, njegova snaga nije ležala u materijalnom bogatstvu, u zgradama i novcu, koliko god on bio neophodan da se realizuju mnoge zamisli i ciljevi Društva. Snaga je uvek bila – u rukama, kao i u nesebičnoj spremnosti da se podnese žrtva zarad opšteg boljitka. Da nije bilo vrednih ruku pitomaca koji su opravdavali poverenje i poštenim i predanim radom gradili bolje uslove za sebe i svoje porodice, ne bi bilo veličanstvenih rezultata Privrednika. Da nije bilo dobrotvora i zadužbinara koji su svojim rukama izgradili imetak, a onda bili spremni da se odreknu dela tog bogatstva, ali i da svoje vreme, iskustvo i znanje stave na raspolaganje ideji u koju su verovali, a koju je predstavljalo Društvo, opet ne bi bilo moguće realizovati sve ono što je Privrednik na kraju uspeo. Svaka karika u lancu Privrednikovih aktivnosti bila je važna i podjednako funkcionalna. Seoski učitelji i sveštenici, poverenici Privrednika koji su pronalazili i preporučivali darovitu decu takođe su izdvajali svoje vreme, ulagali svoje znanje i iskustvo, preuzimali odgovornost za preporuke koje daju…

Iako se svako vreme čini najtežim, barem onom ko baš iz tog vremena posmatra unazad, nije teško primetiti određene sličnosti i obrasce koji se ponavljaju, makar izazove i prepreke kojih ni u jednom vremenu nije manjkalo. Danas Privrednik ima sedište u prostoru koji je nekad bio u vlasništvu Društva. Koji je Društvu zaveštan za školovanje siromašne dece. Za taj nekada sopstveni prostor, odnosno za njegov manji deo danas plaća najam. Ni ostala vredna imovina još uvek nije vraćena u vlasništvo Privrednika, iako bi njenim vraćanjem u prvobitnu funkciju čitavo društvo bilo na dobitku. Malo je ljudi koji su spremni da se odvoje od materijalnih vrednosti koje su sticali i daruju ih drugima, malo je osećaja za drugog i njegove potrebe, čak i kad je taj drugi u neposrednoj blizini. Malo je i onih koji su voljni da izdvoje svoje vreme i posvete se aktivnostima koji im ne donose lično zadovoljstvo i korist. Sve je manje onih koji bi stali iza Društva sa nacionalnim predznakom, a posebno onim koji najubrzanije nestaje na prostoru Hrvatske, kako je sada i dokumentovano na popisu stanovništva. Ipak, Srpsko privredno društvo Privrednik u svojoj novijoj istoriji, nakon obnove rada, trenuto beleži najveće uspehe. Najviše stipendista (najverovatnije će i iznos stipendija i ove godine ponovo biti uvećan), najviše kulturnih, društvenih, medijskih aktivnosti koje su osmišljene da upotpune tu brigu o mladim ljudima i njihovom osećaju pripadnosti… Znači li to da Privrednik postoji i opstaje u nekim drugačijim uslovima u odnosu na svoje sunarodnike koji nisu zabeleženi na popisu? Ili je ipak znak da i u teškim i u još težim vremenima možemo da se uzdamo samo u svoje ruke i da samo svojim snagama možemo graditi dom u kom ćemo biti sigurni i gde nam može biti bolje…