Danima ceo region bruji o broju procesuiranih Hrvata za ratne zločine pred srpskim pravosudnim organima. A šta se zapravo krije ispod te medijske magle?
Hrvatski ministar pravde Šprlje, koji bi trebalo da bude najupućeniji u ovu problematiku, navodi da je u pitanju od 40 do 86 procesuiranih, od kojih su polovina hrvatski „branitelji”, dok su ostali iz neprijateljskih redova. Hrvatska zastupnica u EP Marina Petir, jedna od najgrlatijih u hajci za izbacivanje univerzalne nadležnosti iz srpskog zakona, govori o oko 300 procesuiranih hrvatskih branitelja.
Takav spisak jednostavno ne postoji, uzvraćaju iz srpskog tužilaštva za ratne zločine, navodeći da sa hrvatskim državnim odvjetništvom razmenjuju informacije, podatke i dokaze u ukupno 175 slučajeva ratnih zločina koji se procesuiraju, među kojima je jedan deo građana Hrvatske, a jedan deo građana Srbije koji su osumnjičeni ili optuženi za ratne zločine u Hrvatskoj tokom ratova devedesetih godina.
Kakva su „Veritasova” saznanja o tome?
Hrvatska strana je srpskoj nekoliko puta dostavila „spisak osumnjičenih, optuženih i osuđenih za krivična dela ratnih zločina” pred njenim sudovima. Na poslednjem takvom spisku, sa stanjem na dan 31. marta 2013, bilo je ukupno 1.557 lica u „aktivnom procesnom statusu” (bez onih protiv kojih je postupak obustavljen ili su oslobođeni optužbe), i to pod istragom 328, pod optužbom 654 i 595 osuđenih. Na ovom spisku bilo je 88 pripadnika HV-a: pod istragom 20, pod optužbom 37 i 31 osuđen (podaci DORHA od 30. juna 2011).
Na jednom od tih sastanaka, srpska strana je Hrvatskoj predala spisak od 40 lica procesuiranih pred srpskim sudom za ratne zločine, među kojima je bio samo jedan hrvatski „branitelj” (Veljko Marić), dok su ostali bili krajiški Srbi, pripadnici JNA i dobrovoljci.
A onda se desio slučaj Purda. Naime, policija BiH je 5. januara 2011. na graničnom prelazu Orašje uhapsila hrvatskog veterana Tihomira Purdu iz Vukovara, za kojim je srpsko pravosuđe raspisalo poternicu po optužbama za ratne zločine. Međutim, Purde nije bilo u evidenciji srpskog tužilaštva za ratne zločine.
Ubrzo je i ta misterija razjašnjena. Purda je kao pripadnik ZNG zarobljen u Vukovaru u novembru 1991. i izvesno vreme je proveo u srpskim zatvorima, kada je protiv njega otvorena istraga za ubistvo pripadnika JNA na vukovarskom ratištu, koju je vodio Vojni sud u Beogradu. Purda je razmenjen pre nego što je istraga okončana, pa je mnogo godina kasnije, kada je SRJ ponovo primljena u članstvo Interpola, po nalogu vojnog suda za njim raspisana međunarodna poternica, svakako pre nego što su osnovani tužilaštvo i sud za ratne zločine, koji su po sili zakona preuzeli i predmete bivših (ugašenih) vojnih tužilaštava i sudova.
Iako su formalno preuzeli spise vojnih sudova, ti spisi su ostali u kovčegu sve do Purdinog hapšenja. A pored Purdinog spisa u kovčegu se našlo i mnogo drugih nezavršenih predmeta protiv hrvatskih „branitelja” sa kojima u srpskom tužilaštvu jednostavno nisu znali šta da urade.
Srpski tužioci su Purdu saslušali u Sarajevu, a dvojicu saokrivljenih u Vukovaru, pa su odustali od gonjenja, nakon čega je Purda kao nacionalni heroj predsedničkim avionom iz Sarajeva prebačen u Zagreb, gde mu je pripremljen veličanstven doček.
U toj „Purdinoj kutiji” nalazila se i optužnica protiv 44 optuženika, od kojih samo četvorica nisu bili u srpskim zatvorima. Međutim, optužnica nikome od njih nije bila uručena, pa je, po dogovoru srpskog i hrvatskog tužilaštva, ta optužnica dostavljena ministarstvu pravde RH kako bi preko nadležnih sudova bila uručena optuženima od kojih se očekivalo da ulože prigovore, „pa će se videti šta dalje”. Prispeće ove optužnice u Zagreb izazvalo je „veliku frku” koja je rezultirala donošenjem Zakona o ništavosti određenih pravnih akata sudova JNA, SFRJ i Srbije, koji je i danas na snazi.
U toj „Purdinoj kutiji” ima još koječega. Znam za dve pravosnažne presude po kojima je osuđeno 12 pripadnika ZNG za ubistvo 21 srpskog civila u Vukovaru, od kojih su šestorica osuđeni na smrtne kazne. I oni su otišli u razmenu, ali ne u zatvor, već na slobodu.
Na osnovu hrvatskih poternica, do sada je širom sveta uhapšeno 156 Srba, među kojima su i neki pripadnici JNA. Njih 53 su izručeni Hrvatskoj. U hrvatskim zatvorima trenutno je 31 Srbin procesuiran za ratne zločine.
Nisam čuo da je ijedan hrvatski političar barem spomenuo da se i Srbi procesuiraju pred hrvatskim sudovima, a nisam čuo ni glas srpskih političara da se bune protiv „masovnog” procesuiranja Srba za ratne zločine pred hrvatskim sudovima. Hrvatska se ponaša kao da su njihovi branitelji „svete krave”, dok Srbi čuvaju „univerzalnost” svog zakona kao oči u glavi ali bez većih efekata u njegovoj primeni.
Dokumentaciono-informacioni centar „Veritas”
