Prošlo je više od dve decenije od završetka ratnih sukoba na prostorima bivše SFRJ, a o njima se u javnosti i dalje najviše govori kroz prizmu haških optužnica i kazni. Malo je istraživanja o tome kakve su sve promene i nesreće ovi sukobi doneli stanovništvu. Jedna od tih nevolja su razvodi mešovitih, takozvanih višenacionalnih brakova. Utisak je da ih je, pod uticajem ukupne društvene klime i indukovane međunacionalne mržnje, bilo više nego što je uobičajeno i to je jedna od tužnih posledica ratnih sukoba: neprijateljstva među nacijama razdvajala su ne samo dojučerašnje „bratske” republike, prijatelje i kumove, već i bračne partnere.

Da li je razvoda višenacionalnih brakova tokom ratnih godina zaista bilo više? Teško je tako nešto sa sigurnošću reći, mada su sudije koji su devedesetih godina razvodile brakove, i jednonacionalne i višenacionalne, o tome ponešto znale. Utiske o tome verovatno su imali i službenici ambasada nekih zapadnih zemalja, koji su tih ratnih godina bili suočeni s porastom broja zahteva za useljeničke vize, i to baš višenacionalnih porodica.

Mi smo, međutim, pokušali da uz pomoć statistike utvrdimo da li je na prostoru bivše zajedničke države u ratnim devedesetim zaista bilo više etnički mešovitih razvoda nego što je to uobičajeno i došli smo do zaključka – da ih je bilo. Doduše, taj zaključak iznosimo s rezervom, jer raspolažemo samo parcijalnim podacima koji to potvrđuju. To je i razumljivo, jer u ratnim godinama nije bilo preciznih evidencija, što se pre svega odnosi na Bosnu i Hercegovinu, čiji statistički zavodi danas imaju podatke o razvodima po etničkoj pripadnosti muža i žene do 1990. i posle 1997/8, ali ne i tokom ratnog perioda. Igrom slučaja, ni Srbija nema podatke, ali za period pre 1990. (deo dokumentacije trenutno je nedostupan), pa je pokazatelje o razvodima brakova posle 1990. nemoguće upoređivati s godinama pre toga.

Jedino Državni statistički zavod Hrvatske raspolaže serijom podataka od 1977. godine, mada i za ovu republiku podaci od 1991. do 1997. nisu sa celog područja. Međutim, i oskudni nalazi do kojih smo došli zahvaljujući istraživanju dr Snježane Mrđen, profesorke Sveučilišta u Zadru, pokazuju da je rat na prostoru bivše zajedničke države razarao višenacionalne brakove, i to je, ako se izuzmu stradanja nevinih ljudi i uništavanje njihove imovine, jedna od najtežih posledica ovih oružanih sukoba: porodice su se razdvajale, deca su ostajala daleko od jednog od roditelja i ceo njihov život poprimio je novi, neželjeni smer.

Profesorka Mrđen kaže da iz demografske i sociološke literature proizlazi da su brakovi supružnika iste nacionalnosti gotovo uvek stabilniji od brakova supružnika različite nacionalnosti. To pokazuje i statistika za bivši jugoslovenski prostor. U periodu od 1990. do 2015, u Srbiji, Hrvatskoj, Federaciji BiH i Republici Srpskoj, u svakom periodu bilo je procentualno više razvoda etnički mešovitih brakova nego onih jednonacionalnih.

A tih ratnih etnički mešovitih razvoda početkom devedesetih godina bilo je dvostruko više u odnosu na jednonacionalne, što ukazuje na njihovu izrazitu nestabilnost za vreme ratnih prilika. To naročito dolazi do izražaja u Hrvatskoj, u kojoj je bilo 38 odsto višenacionalnih, naspram 17 odsto jednonacionalnih razvoda.

Da li je sličnog rasta broja višenacionalnih razvoda u istom periodu bilo i u drugim republikama? Srbija u prvoj polovini devedesetih, kao i Hrvatska, beleži veći udeo višenacionalnih razvoda (oko 23 odsto) nego u drugoj polovini devedesetih. Tako je u 1991. godini zabeleženo najviše heterogamnih razvoda, 35 odsto, što opet stvara utisak da su tadašnje društvene okolnosti, iako Srbija formalno nije bila u ratu, doprinele porastu broja prekida višenacionalnih bračnih veza. Ovde bi ponovo trebalo imati u vidu napomenu da Srbija trenutno ne raspolaže podacima o razvodima tokom osamdesetih godina, kako bi se dobio bolji uvid u situaciju pre 1990.

 

Izvor: Politika, autor: Branislav Radivojša

Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on email