Hrvatski Zakon o prebivalištu ne dozvoljava mogućnost da jedan građanin ima dva prebivališta, na primer, jedno u Hrvatskoj, drugo u Srbiji, ali u tom zakonu postoje i izuzeci na koje se policija ne obazire i tu nastaje problem, kaže za Tanjug predsednik SNV-a Milorad Pupovac.

Pri izmeni tog zakona, objašnjava Pupovac, tražili smo da se to ne odnosi na one koji su u postupku povratka, koji su podneli zahteve za obnovu ili za stambeno zbrinjavanje, koji su na radu ili školovanju izvan Hrvatske.

“Sve to je sadržano u zakonu i trebalo bi da bude dovoljno za većinu koji se nalaze u Hrvatskoj ili Srbiji”, precizirao je Pupovac.

Objašnjava da je SNV od jednog broja građana upozoren da se policija pri postupanju ne obazire na te izuzetke i tu, ističe, nastaje problem.

Brisanje Srba po Zakonu o prebivalištu znači da će izbrisanima biti uskraćeno i pravo glasa, a prema podacima Ministarstva uprave takvih je trenutno 67.496 hrvatskih građana srpske nacionalnosti.

To znači da će već ove godine na lokalnim izborima, koji će, prema odluci Vlade Hrvatske, biti održani 21. maja, toliko Srba u Hrvatskoj biti uskraćeno za biračko pravo i za pravo da budu izabrani u lokalne vlasti.

Oduzimanje prava glasa Srbima u Hrvatskoj je samo jedno u nizu prava koja se uskraćuju ovoj nacionalnoj manjini, ukazuje Pupovac.

Kaže da je porast desičarenja loš kontekst i loša pretpostavka za ostvarivanje prava srpske nacionalne zajednice jer, dodaje Pupovac, u takvoj atmosferi ni vlada ne postiže onu vrstu efikasnosti ispunjavanja svojih obaveza, bilo međunarodnih, bilo onih koje su predstavnici Srba potpisali sa Vladom Hrvatske.

“To je sigurno ozbiljno pitanje jer, s jedne strane ograničavanje ostvarivanja konkretnih prava, bilo da su prava koja su izgubljena tokom rata, bilo da je reč o pravima koja se tiču običnog života, dok je s druge to poseban atak na očuvanje identiteta, slobodu izjašnjavanja i političkog organizovanja i delovanja”, precizan je Pupovac.

Komemoracija SNV-a odvojeno od državne

SNV će ove godine Dan proboja logoraša u Jasenovcu obeležiti odvojeno od državne komemoracije, ukoliko hrvatska vlada ne ukloni spornu spomen ploču HOS-a, izjavio je Pupovac.

“Ukoliko se ništa ne dogodi do 22. aprila, ukoliko vlada ne ukloni ploču (sa ustaškim pozdravom ”za dom spremni”) ili ne nađe neki drugi način kojim će iskazati spremnost da se ta ploča ukloni, SNV će zajedno sa Savezom antifašističkih boraca i antifašista Hrvatske komemoraciju u Jasenovcu održati 22. aprila, dan ranije od državne komemoracije”, rekao je Pupovac.

SNV će potom, dodao je Pupovac, sa predstavnicima Jevrejske zajednice u Hrvatskoj 24. aprila u Zagrebu obeležiti Dan sećanja na žrtve Holokausta.