Pitanje nestalih u ratovima devedestih, jedno je od najtežih u odnosima Srbije i Hrvatske. Njime će se ubuduće baviti i specijalni izaslanici predsednika obe države. Njihov cilj je usklađivanje podataka i ujedinjenje svih državnih institucija oko problema nestalih. Mogu li u tome da postignu uspeh koji nisu državne komisije i političari?

Zato su i 23. put pred godišnjicu Oluje porodice nestalih tražile iste odgovore. Tragaće ubuduće za njima i specijalni izaslanici predsednika. Sa hrvatske strane, gradonačelnik Osijeka Ivica Vrkić, sa srpske Veran Matić – koji je pitanje ratnih zločina obrađivao kroz produkcioni i humanitarni rad.

“Poenta je bila da se napravi nekakav most koji neće zavisiti od dnevne politike, jer mi nismo u dnevnoj politici. Do sada nije bilo potpunog ukrštanja svih institucija na zajedničkom cilju. Naša misija je da se te snage objedine”, kaže Veran Matić za RTS.

Srbija traga za gotovo 1.800 nestalih Srba na području hrvatske države. Gotovo polovini trag se izgubio tokom akcije Oluja. Sličan broj Hrvata je na evidenciji druge strane. Osim potrage, dugo se čeka i na identifikaciju.

Drugačiji pristup, zadatak je za nove aktere. Ivica Vrkić koji je za hrvatskog izaslanika imenovan pre šest meseci spremnost je pokazao tokom posete Beogradu. “Uzdamo se da ćemo intenzivirati rad i smanjiti bol u porodicama nestalih”, rekao je Vrkić.

Srpski izaslanik redlaže prioritete. “Može se videti da je nedopustivo da, recimo sedamdesetak grobnih mesta koji su identifikovani i prihvaćeni i sa jedne i sa druge strane nisu do sada ekshumirani, preko 400 ostataka tela u zagrebačkoj šalati takođe nisu identifikovani. Postoji niz utvrđenih situacija koji se mogu nekim ozbiljnim planom rešavati”, kaže Veran Matić.

Na rešavanje sudbine nestalih, dve države obavezale su se još 1995. i 1996. godine sporazumom i protokolom. Proritet je i u subotičkoj deklaraciji iz 2016. Prvi sastanak izaslanika moguć je krajem meseca.

Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on email