Patrijarh Porfirije: Naša zastava nije suprotstavljanje nego poštovanje drugog

Piše: P-portal.net

Beseda patrijarha srpskog Porfirija na svečanosti u Bijeljini
Bijeljina
Foto: Borislav Zdrinja/ATAImages/PIXSELL

Patrijarh srpski Porfirije prisustvovao je juče svečanom otvaranju radova na izgradnji deonice auto-puta Bijeljina – Rača, koja je sastavni deo budućih auto-puteva Banjaluka – Bijeljina – Beograd i Beograd – Sarajevo.

U nastavku prenosimo njegovu besedu koju je tom prilikom govorio.

Pozdravljam Vas, draga braćo i sestre, u ljubavi Hristovoj, u ljubavi Svetog Save i Svetog kralja Dragutina, u monaštvu Teoktista, koji je ovaj kraj ukrasio mnogim manastirima i hramovima, a ljude, narod Božji ovih krajeva, na večna vremena odenuo u svetosavsko ruho. Srećan vam praznik, Dan narodnog jedinstva, slobode i zastave građana i naroda Republike Srpske i Republike Srbije!

Za nas sve zastave započinju sa onom zastavom koja se Svetom i ravnoapostolnom caru Кonstantinu ukazala na nebu nad Milvijskim mostom. Na zastavi je bio znak najsvetijeg imena Gospoda i Spasa našega Isusa Hrista. Sveti Car je taj Hristov znak postavio na zastave svoje vojske i izvojevao pobedu. Izvojevao je pobedu i doneo slobodu, koje su postale ni manje ni više nego temelj evropske civilizacije. Pod tom zastavom car Кonstantin je dao slobodu i mogućnost svakom narodu na evropskom kontinentu da u skladu sa svojim posebnostima gradi svoj sistem vrednosti, da kako njemu odgovara organizuje svoj kulturni i duhovni život, da izgrađuje, neguje i čuva svoj duhovni identitet i svoje narodno jedinstvo.

Zastava je, u načelu, simvol jedinstva i znak suštinskog dubinskog duhovnog identiteta jednog naroda. Naša zastava je vidljivi znak našeg jedinstva. Ona upućuje na to ko smo i šta smo kao jedan narod i kojim putem smo se zaputili i treba da idemo. Njeno značenje i svih naših prethodnih zastava, ima svoj koren u Кonstantinovoj hristolikoj zastavi pobede i slobode. Zato ona treba da bude jasan znak da je naš kulturni i duhovni identitet izgrađen i utvrđen na istom onom na kojem je građena i Кonstantinova zastava, a to je identitet koji se zove Crkva Hristova. Taj identitet ima svoje temelje u pravoslavnoj veri.

Кroz vekove do danas, i od istoka do zapada, od severa pa do juga, nezavisno od državnih, političkih granica, kulturnih prostora, različitih lokalnih običaja, narečja i dijalekata, gde god da živi naš narod postoji zlatna nit koja ga povezuje i koja ga čini jednim, jedinstvenim i neponovljivim. To je, braćo i sestre, nit koja se zove pravoslavna vera i Srpska Pravoslavna Crkva.

Svi dobro znamo da su se kroz istoriju granice država i mesta obitavanja našeg naroda menjale, a nismo sigurni da u istoriji u kojoj je sve relativno neće se menjati i u ubuduće. Međutim konstanta i garant, kako u prošlosti i u sadašnjosti, tako i u budućnosti, našeg nepokolebivog i trajnog jedinstva jeste živa pravoslavna vera, vera koju ni za šta nismo menjali i koja nas je očuvala neizmenjene.

Reći ću to jednostavno: gde ima Crkve ima i našeg naroda, a gde nema Crkve, pre ili kasnije, odumire i narod.

Naše jedinstvo, prema tome, nije u brojkama, nije u matematici i u geografiji, nije zasnovano na krvi i tlu, nije u kvantitetu, nego u kvalitetu. Jedna drevna grčka poslovica kaže: Oὐκ ἐν τῷ πολλῷ τὸ εὖ, ἀλλ᾿ ἐν τῷ εὖ τὸ πολύ – Nije u mnogome dobro, ali u dobrome uvek jeste mnogo.

Naše jedinstvo jeste i treba da bude i da ostane duhovno jedinstvo. Uostalom, kroz istoriju i ne tako davno bili smo pod raznim zastavama koje nisu iskazivale naš duhovni identitet, naš sistem vrednosti, naš način života. Bivali smo pod zastavama pod kojima smo se samoporicali, ali tada, postajali smo samo nekakva bezoblična masa pogodna da bude oblikovana kako god neko hoće, tj. kako su drugi hteli da je valjaju. To je dobro poznato svima. Stoga treba da učimo iz svoje prošlosti, jer i danas smo, da se ne lažemo, i otvoreno i ispod radara izloženi, i ne samo mi, nasrtajima raznih ideologija i politika koje nose nama tuđe zastave, koje hoće da iznutra preoblikuju naš sistem vrednosti i da naprave od nas ono što niti smo bili, niti jesmo, niti, pak, želimo da budemo.

Za stabilnost, snagu i napredak jednog naroda jesu neizmerno, beskrajno važni: jaka ekonomija, privreda, bezbednost, jednom rečju – prosperitet. Hvala Bogu, tu smo na dobrom putu; ali ako nema duhovnog sadržaja i duhovnog zdravlja onda narod koji to nema liči na orah koji ima tvrdu ljusku, ali nema jezgro i plod. Takav šupalj orah i pod najmanjim udarom razbija se u paramparčad i od njega na kraju ne ostaje ništa, ama baš ništa.

Na isti način, narod koji ne čuva svoj duhovni sistem vrednosti, svoj duhovni identitet, svoje duhovno jezgro, lako se dezorijentiše i gubi. Svaki narod je živi organizam koji ima svoj identitet, koji ima svoju dušu. Ako se odrekne duše, ako je izgubi ili makar zapostavi, on lagano odumire i postaje, braćo i sestre, leš.

Duša srpskog naroda, gde god da se nalazi, jeste hrišćanska pravoslavna vera. Da njome nije živeo, prolazeći vekovima kroz razne Scile i Haribde, davno bi nestao sa istorijske scene. Naša zastava, dakle, nije znak suprotstavljanja drugom i drugačijem, već je znak sposobnosti, snage i iznad svega zrelosti koja proizvodi i rađa plodove svoje posebnosti, svoje drugačijosti, kroz koje nas drugi prepoznaju, ali kroz koje i mi druge prepoznajemo i poštujemo; kroz koje se bez straha i kompleksa u miru prožimamo u dijalogu razumevanja; i tim sa drugima obogaćujemo se i mi ih sobom obogaćujemo, u lepoti i bogatstvu različitih darova Božjih.

Braćo i sestre, radostan sam što sam danas sa Vama i neka vas Gospod sve blagoslovi, ali i sve ljude sa kojima živite na ovim prostorima. Neka Gospod blagoslovi svaki naš trud i svaki napor ka izgradnji jedinstva i slobode. Čestitam svima praznik svima, Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave.

Živeli! Neka sve Gospod blagoslovi na mnogo godina!

 

 


Ako imate prijedlog teme za nas, javite se na portal@privrednik.net

Pratite P-portal i na društvenim mrežama: