U biblioteci borovskog pododbora SKD „Prosvjeta“ u četvrtak, 20. oktobra, promovisana je zbirka pesama „Mali jedrenjak“ autorke Zorice D. Mišić iz Toronta. Prvo književno delo koje je, po rečima autorke, napisala iz nostalgije, predstavlja životnu knjigu sačinjenu od dečjih, ljubavnih i filozofskih pesama.
– Mali jedrenjak je svako od nas, a da li ćemo biti potopljeni ili ćemo plivati i preplivati more ili reku zavisi od nas samih – istakla je za P-portal Zorica D. Mišić.
Mišićeva se od malena bavi pisanjem, a svoje prve radove je objavljivala u školskom listu „Plavi čuperak“. Rođena je u Vajskoj, a poslednjih deset godina živi i radi u Kanadi. Bavila se novinarstvom na prvoj internet srpskoj televiziji i radiju u Torontu. Član je Udruženja književnka „Desanka Maksimović“ i Srpske nacionalne akademije u Torontu. Knjiga „Mali jedrenjak“, koja je izašla u izdanju novosadske izdavačke kuće „Inside“, dosad je predstavljena u Generalnom konzulatu Srbije u Torontu, u Društvu književnika Vojvodine u Novom Sadu i u Bačkoj tvrđavi.
– Veliko mi je zadovoljstvo što sam vaša gošća. Ovo je prvi put da knjigu promovišem u Hrvatskoj. Kao predstavnik srpske dijaspore u Kanadi, sa puno ljubavi se osvrćem prema Vama. Srbi u Kanadi su svojom dušom i mislima vezani za maticu. Svi mi patimo od neke nostalgije i gledamo Vas ovde u lepom svetlu – istaknula je pred publikom Mišićeva.
Upoređujući život ovde sa životom u Kanadi, autorka konstatuje:
– Provincija Ontario, deo Kanade u kojem živim, je ravan kraj i vizuelno podseća na Vojvodinu. To je multietnička sredina kao i Vojvodina. Prisutna je velika tolerancija među ljudima, ali je kulturološki milje bitno drugačiji od našeg. Kanađani su korektni ljudi, veliki su individualci i ne zalaze u privatne sfere. Dobro prihvataju i strance i nacionalne manjine.
Prema njenoj slobodnoj proceni, u Torontu živi oko 200.000 Srba koji su okupljeni oko književnih, slikarskih i folklornih udruženja radi očuvanja srpske tradicije i običaja. Jedni druge često susreću i u pravoslavnim hramovima širom zemlje. Zorica Mišić se u Kanadi druži i sa Grcima koji su, kako kaže, po temperamentu i kulturi nama najsličniji. Međutim, njena najbolja prijateljica je Kineskinja, čemu je umnogome doprinela skromnost, pravičnost i radne navike koje vidi u ovom narodu.
U Udruženju književnika „Desanka Maksimović“ u Torontu autorka često susreće kolege umetnike poreklom iz Srbije. Ovo udruženje, osnovano 1978. godine kao sekcija Udruženja književnika Srbije, mesečno organizuje promocije dve-tri knjige svojih članova iz Kanade i Amerike. U goste im dolaze i pisci iz Srbije. Udruženje je na stogodišnjicu rođenja Desanke Maksimović objavilo antologiju stvaralaštva pisaca iz Kanade i Amerike „Čuj, reći ću ti tvoju tajnu“.
Iako je zadovoljna životom u Kanadi, Zorica se ipak jednoga dana želi vratiti u rodnu Vajsku. Nedostaju joj mir, zelenilo i vojvođanski mentalitet koji se, tvrdi ona, nigde ne može naći.
Radovi na novoj zbirci pesama su u toku, a svoj pesnički izražaj autorka ovako opisuje:
– Intenzivno radim na pripremi nove zbirke, ali ja pišem kao kada cedite vodu iz drenovine, teško i šturo, polako i sigurno. Tako iz mene izlaze reči – poručila je Mišić.
Tokom književne večeri odabrane stihove iz Malog jedrenjaka su čitali recitatori borovske „Prosvjete“, a za zabavni deo programa pobrinula se muška pevačka grupa „Koreni“ iz Borova.
Po završetku promocije predsednica borovskog podobora SKD „Prosvjeta“ Sretenka Čaović je za P-portal prokomentarisala zbirku pesama „Mali jedrenjak“.
– Zbirka me je oduševila i obradovala jer autorka piše vrlo jednostavnim stilom sa jasnom slikom i porukom koja izlazi iz njene duše. Iskreno i originalno govori o običnim stvarima, o svom ličnom doživljaju prirode i mašte. Ima vedrog i ljudskog optimizma, tople saosećajnosti sa prirodom, osete se Dunav i ravnica – zaključila je Čaović.
MALI JEDRENJAK
Napada gusar što zlato ište,
nad njim suri galebi pište,
vetar ljutiti platna mu cepa,
umilnom pesmom mornare
mami, morska sirena lepa.
Vešto čuva blago što nosi,
nevremenu moćnom on prkosi,
dnu ga vuku morske struje,
na zlurade hridi ga bacaju oluje.
Tako mašta mali jedrenjak da plovi,
po nemirnoj i mirnoj vodi,
i ničega se on ne plaši,
dok vek svoj živi u
staklenoj flaši.
Gleda setno za onima što brode,
I sve bi dao, za dašak vetra
i baricu vode.
