Nije sve u kunama

Piše: Olivera Radović

Nacionalne manjinske zajednice su po svojoj prirodi u osetljivom položaju, čak i ako se oslanjaju na finansijski, politčki ili na bilo koji drugi način moćnu maticu, veliki broj prava i položaj im zavisi baš od sredine u kojoj se nalaze
Foto: Kristina Štedul Fabac/PIXSELL

U susret predstojećem popisu stanovništva u Srbiji, koji počinje za tačno mesec dana, mnoge nacionalne zajednice uključiće se u sam postupak popisivanja, a mnoge su se i organizovale kako bi animirale svoje pripadnike da se u što većem broju tako i izjasne. Posle odlaganja zbog virusa korona, Popis stanovništva, domaćinstava i stanova održaće se od 1. do 31. oktobra, a ovo najobimnije statističko istraživanje, koje se sprovodi na svakih deset godina, pokazaće mnoge podatke važne za dalje planiranje i što bolje osmišljavanje različitih državnih strategija. Popis će obuhvatiti i pitanja važna za ostvarivanje prava nacionalnih manjina i smanjenje socijalne isključenosti. Finansijska i svaka druga politika prema nacionalnim manjinama oblikuje se u zavisnosti od toga koliki je broj pripadnika neke manjine utvrđen na popisu. Matematika je jednostavna.

Tako je i Hrvatsko nacionalno vijeće, kao krovna organizacija hrvatske nacionalne manjine u Srbiji, organizovalo kampanju u okviru koje nastoji da podstakne pripadnike hrvatske zajednice da se tako izjasne i da jasno iskažu svoju nacionalnu i versku pripadnost na predstojećem popisu. Javna kampanja pod nazivom „Znam tko sam!“ za cilj ima da ponudi ključne informacije o predstojećem popisu. Kako će se na popisu popunjavati otvorene rubrike (bez ponuđenih odgovora), iz HNV-a upozoravaju da će se hrvatskoj nacionalnoj manjini pribrojiti samo oni koji se na popisu izjasne kao „Hrvat(ica)“, čiji je maternji jezik „hrvatski“, a veroispovest „rimokatolička“. U drugim slučajevima i varijacijama, stvaraće se zasebne kategorije na koje, kako kažu u HNV-u, neće polagati pravo ni HNV ni Katolička crkva. Krovna institucija i zastupničko telo Hrvata u Srbiji stoga ohrabruje sve Hrvate u Srbiji da jasnim izjašnjavanjem utiču na očuvanje vlastite baštine, kulture, govora, običaja, da obezbede i budućim naraštajima veća prava kad je u pitanju obrazovanje, kultura, službena upotreba jezika i pisma i informisanje.

Nezadovoljstvo svojim pravima i statusom predstavnici Hrvata u Srbiji vrlo često izražavaju i ukazuju na probleme s kojima se suočavaju. Tako je Hrvatsko nacionalno vijeće u Srbiji nedavno reagovalo na Akcioni plan za ostvarivanje prava nacionalnih manjina za period 2022.–2025, koji je Republika Srbija u svom procesu pridruživanja EU u obavezi da usvoji. Iz HNV-a su istakli da Akcioni plan u značajnom delu ne odražava potrebe manjina u Srbiji. Tom prilikom su istakli i neke od ključnih potreba hrvatske manjine u Srbiji. Tako su, između ostalog, naveli proveru ispravnosti popisnih podataka, analizu stanja u području diskriminacije, usvajanje Rezolucije o zločinima na manjinskim narodima u Srbiji 90-tih godina, povećanje količine sadržaja na jezicima nacionalnih manjina na javnim servisima, kao i uvođenje instituta garantovanih mandata u predstavničkim telima Srbije.

Nacionalne manjinske zajednice su po svojoj prirodi u osetljivom položaju, čak i ako se oslanjaju na finansijski, politčki ili na bilo koji drugi način moćnu maticu, veliki broj prava i položaj im zavisi baš od sredine u kojoj se nalaze. Stručnjaci kažu da je u čitavom svetu više onih zajednica kojih više nema, nego onih koje su se održale. Asimilacijski procesi su složeni, teško ih je pratiti i registrovati, ali je njihova postojanost konstanta koja prati svaku manjinsku zajednicu. Međutim, pored prirodnih i svuda prisutnih asimilacijskih tendencija koje karakterišu manjinske zajednice, one su ekstremno osetljive na svaki spoljni uticaj koji nepovoljno utiče i na prava i na same osećaje pripadnika te zajednice.

Imajući u vidu koliko je opasno izlagati manjinsku zajednicu kritici, dovoditi je tako u nezahvalan položaj koji je već sam po sebi dovoljno nepovoljan, najpoštenije bi bilo omogućiti svakoj, pa i hrvatskoj zajednici da sama ukaže na svoje probleme i potrebe. Međutim, iako bi ova kritika morala da bude odmerenija od svake druge, bilo bi dobro, zarad dobra same te zajednice, pa tek onda i zarad opšteg društvenog dobra, da se nađe neko da pažljivo i argumentovano samoj toj zajednici ukaže na nerealne paralele koje često pravi dovodeći se u vezu sa srpskom zajednicom u Hrvatskoj. Naravno da je i najmanji gest u odnosu dve nacionalne manjine dragocen, a pogotovo konkretna saradnja i razmena iskustava. U tom smislu je važna i nedavna deklaracija koju su potpisali predstavnici dveju manjinskih zajednica u Srbiji i Hrvatskoj i u njoj se obavezali da će raditi na boljim uslovima za život, unrapređivati saradnju, od sporta, informisanja, obrazovanja, kulture, sve do političkog života. Međutim, infantilno i površno poređenje, a onda i ocenjivanje, rangiranje po tome „kome je lakše i bolje“ teško da može da popravi ičiji položaj. U hrvatskoj zajednici u Srbiji su u svojim javnim istupima ustalili takav način prezentacije. Upiranje prstom i prebrojavanje tačnog broja kuna namenjenih „po glavi stanovnika“ za jedne i za druge i svođenje nečijeg položaja na te brojke, bez konteksta i detalja teško da će popraviti bilo koji, pa i ekonomski položaj neke zajednice.

 


Ako imate prijedlog teme za nas, javite se na portal@privrednik.net

Pratite P-portal i na društvenim mrežama: