Govoreći o takozvanim dvojezičnim tablama u Vukovaru, često se zanemaruje to da je pominjanje omražene ćirilice zapravo metonimijsko. Sužavanje objekta netrpeljivosti na pismo trebalo bi da znači da je samo jedan od činilaca identiteta jedne zajednice zapravo nepoželjan. A šta je s ostalim identitetskim odrednicama? Znamenitim i zaslužnim pojedincima koji su bitni za tu zajednicu, na primer?

U Vukovaru je rođena jedna veličanstvena ličnost koja je obeležila kulturu i umetnost 18. veka na ovim prostorima: pesnik, grafičar, ilustrator, bakrorezac, leksikograf, istoričar, učitelj, vinogradar, prevodilac, urednik, izdavač, administrativac u crkvenim upravama, kaligraf bez premca, kartograf, pedagoški pisac, autor bukvara slavenskih i latinskih, teološki polemičar, član bečke Akademije umetnosti – Zaharije Orfelin.

Da bi se uvideli značaj i veličina ovog stvaraoca, treba imati u vidu kulturnoistorijski kontekst vremena u kom je živeo. Njegova prekretnička uloga u razvoju srpske kulture ne ogleda se samo u njegovim delima, iako njegova dela nadilaze kulturnoistorijski značaj, već i u trenutku u kojem ona nastaju.

Zaharije Stefanović (kasnije Orfelin) rođen je 1726. godine u Vukovaru. Veruje se da je ime dobio po parohu sabornog hrama Svetog Nikolaja, gde je i kršten. Nije poznato kakvo je obrazovanje stekao. Za sebe je govorio da je samouk, ali se proučavaoci njegovog dela slažu da je morao imati i formalno obrazovanje. Mnogo toga u vezi sa njegovim životom je ostala nepoznanica, ali su i mnoga njegova dela ostala nepotpisana, nesačuvana. Bio je vrlo misteriozna ličnost. Svestrana. Daleko ispred svog vremena.

Nakon pisarske službe u Vukovaru odlazi u Novi Sad, gde će raditi kao učitelj. Tu započinje svoj književni i umetnički rad sastavljanjem barokne knjižice u stihovima “Pozdrav Mojseju putniku”. Knjigu je kaligrafski ispisao i ukrasio portretima, crtežima i vinjetama, a pojedine pesme je čak zabeležio notama.

Zaharije Orfelin važi za najznačajnijeg srpskog stvaraoca svog doba. Najviše je zadužio srpsku književnost i likovnu umetnost. On je prvi srpski pesnik koji je svoje pesme štampao. Kritičari ga smatraju začetnikom nove srpske književnosti, odnosno pesništva. Njegov pesnički opus čini desetak tematski i versifikacijski raznovrsnih pesama, pisanih na crkvenoslovenskom, ruskom ili srpskom narodnom jeziku. Jedino je i u crkvenoslovenskoj i u srpskoj verziji napisana pesma “Plač Serbiji”, koja je ujedno prvo štampano ćirilično delo, štampano u štampariji Grka Dimitrija Teodosija u Veneciji. Pre toga štampano pesništvo kod Srba gotovo da nije postojalo.

Među najznačajnije Orfelinove pothvate svakako spada pokretanje časopisa “Slavenoserbski magazin” 1768. godine. Ovo je bio prvi časopis ne samo među Srbima, već među svim južnoslovenskim narodima. Časopis je sadržavao poučne članke iz različitih oblasti, pripovetke, pesmu – prvi sonet u srpskoj književnosti, epigrame i pregled novoobjavljenih knjiga – prve recenzije u srpskoj literaturi. Predgovor ovom časopisu predstavlja prvi programski tekst srpske književnosti. U njemu je Orfelin, pored ostalog, izložio dugoročni projekt kulturne politike.

Dvotomna monografija o Petru Velikom predstavlja Orfelinovo životno delo. Objavljena je 1772. u Veneciji. Za ovu monografiju o slavnom ruskom caru Orfelin je prikupio obimnu literaturu i koristio brojne izvore, ruske i zapadnoevropske, između ostalih i dela Lomonosova i Voltera. Petra Velikog veliča kao prosvećenog vladara i reformatora koji iz svoje zemlje progoni glupost i divljinu. Orfelin je izradio raskošnu likovnu opremu knjige, bakrorezne karte, portrete i medalje, učinivši je tako pravim štamparskim i grafičkim remek-delom. Proučavaoci njegovog dela smatraju ovu knjigu začetkom srpskog istorijskog romana. Već 1774. preštampana je u Rusiji, a njome se koristio i Puškin.

Orfelin se, pored umetnosti, bavio svim oblastima pisane reči. Rukovodio se savremenim potrebama naroda. Vrlo je značajan i raznovrstan Orfelinov književno-prosvetiteljski rad. Sastavljao je udžbenike, katihizise, kalendare, časopise, rasprave i različite naučno-popularne spise. Bavio se i teologijom, prevodio. Tvorac je prve kaligrafije.

Gotovo da nema oblasti iz tadašnje nauke u kojoj se on nije ogledao, od pedagogije preko ekonomije do medicine, i koju nije umeo da na popularan način predstavi čitaocima. Poslednja Orfelinova dela su “Večiti kalendar”, koji u tradicionalnoj formi kalendara donosi malu enciklopediju znanja iz različitih nauka, i “Iskusni podrumar”, knjiga namenjena vinogradarima sa nizom praktičnih saveta i možda prvim opisima proizvodnje vina u Sremu. Donosi i bakrorezne ilustracije tema o kojima piše. Za “Večiti kalendar” uradio je jedan od svojih najuspelijih bakroreza, kompoziciju “Stvaranje sveta” i napisao “Molitvu pred smrt”, svoje poslednje pesničko delo. Njegov značaj možda je najlepše opisao Jovan Skerlić rekavši za njega da je “u pogledu ideja – preteča Dositeja Obradovića, a u pogledu narodnoga jezika – preteča Vuka Karadžića“.

Zaharije Orfelin danas nema svoju ulicu u rodnom gradu. Čak ni na latinici.

Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on email