„Društvena (socijalna) nejednakost nastaje kada su sredstva u određenom društvu nejednako raspoređena. Sve progresivne, humanističke utopije su na neki način ukidale društvene nejednakosti, a sve revolucije modernog doba sadržavale i isticale su načelo jednakosti kao bitan cilj revolucije.“
Gledano iz današnje perspektive uočavamo dva sistema – rasipni tržišni sistem i dužnički monetarni sistem, koji čine monetarno-tržišnu paradigmu i definišu savremenu globalnu ekonomiju. A najvažnija i najpogubnija posledica čitavog ovog sistema jeste – nejednakost.

Kada je reč o tržišnom sistemu koji dovodi do monopola i gomilanja moći, on služi za dalje bogaćenje već bogatih i moćnih iako potpuno beskorisnih. Tako menadžer sa Vol strita ostvaruje zaradu i preko 300 miliona dolara godišnje, bez ikakvog posebnog doprinosa, dok naučnik koji npr. traži lek koji bi mogao da spase čovečanstvo ili radi na novoj tehnologiji zaštite životne sredine od značaja za celu planetu, zaradi najviše 60.000 dolara – i to ako ima sreće.

Kada je reč o monetarnom sistemu, klasna podela ugrađena je u samu njegovu strukturu. Ako se, na primer, milion dolara oroči sa 4% kamate, može se zaraditi 40.000 dolara za godinu dana, bez ikakvog društvenog doprinosa, a istovremeno, kada osoba iz niže klase digne kredit da kupi kuću ili kola, plaća se kamata koja zapravo otplaćuje onih 4% milioneru. Dakle, „krađa“ siromašnih na račun bogatih je ključni aspekt monetarnog sistema, koji se može nazvati „strukturnim klasizmom“. Iako je klasno društvo kroz istoriju uvek smatrano nepravednim, danas 1% ljudi drži 40% ukupnog svetskog bogatstva.

Ništa tako ne narušava kvalitet društvenih odosa kao socio-ekonomsko raslojavanje u društvu.
Nauka je pokazala da bez obzira na bogatstvo, stres življenja u podeljenom društvu dovodi do velikog broja problema:

  • životni vek je duži gde je ova razlika manja,
  • broj narkomana je manji što je razlika manja,
  • mentalno bolesnih je manje što je razlika manja,
  • poverenje među ljudima veće je u zemljama gde su društvena raslojavanja manja,
  • obrazovna postignuća su veća kad su razlike manje,
  • ubistava je manje u zemljama sa većom jednakošću,
  • kriminal i broj zatvorenika je manji kada su razlike manje,
  • kao i drugo, npr. smrtnost odojčadi, gojaznost, maloletničke trudnoće ređi su u društvima sa većom jednakošću.

U prilog postavljenoj tezi, poznata britanska „Vajthol studija” potvrdila je da postoji tzv. „društvena raspodela bolesti“ od vrha socio-ekonomske skale prema dnu, prema kojoj lošiji finansijski status u proseku utiče i na slabije zdravlje. Ovaj fenomen se objašnjava psiho-socijalnim stresom usled poremećaja u savremenom društvu.

A uzrok je monetarni tržišni sistem – razarač ekologije, izvor otpada, uništenja i zagađenja, najjači generator nasilja, ratova, kriminala, siromaštva, izumiranja vrsta, nehumanosti, osnovni uzrok društvenih i ličnih neuroza, psihičkih oboljenja – depresije i anksioznosti. Najdublji izvor društvene paralize koja koči razvoj novih metodologija, ugrožava globalnu održivost i napredak na ovoj planeti nije neka korumpirana vlada ili zakonodavstvo, neka prljava korporacija ili bankarski kartel, neka greška u ljudskoj prirodi ili tajna svetska zavera. Uzrok leži u samom temelju našeg društveno-ekonomskog sistema. Interesantno je što u takvim društvima ima više inovacija, što podriva rasprostranjeno shvatanje da je takmičarsko društvo kreativnije i inventivnije.

Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on email