Osnovna škola Borovo danas je najveća obrazovna ustanova na srpskom jeziku i ćiriličnom pismu u Hrvatskoj, ali i najveća hrvatska škola s nastavom na manjinskom jeziku po modelu A.

– U našoj školi kompletna nastava, osim nastave hrvatskog i stranog jezika, izvodi se na srpskom jeziku i pismu. Školu pohađa 320 učenika u 16 odeljenja i taj broj se poslednjih godina ustabilio. Uslovi u kojima radimo su zadovoljavajući. Škola je 2006. obnovljena sredstvima evropskih fondova i resornih ministarstava. Naravno, to zahteva održavanje. Na primer, informatička oprema koja je pre desetak godina, kada smo je dobili, bila vrhunska, danas je već zastarela – priča direktor škole Tihomir Jakovljević.

– Obrazovanje po modelu A za sve nacionalne manjine u Hrvatskoj omogućava očuvanje njihovog nacionalnog identiteta. Zahvaljujući tom modelu čuvamo svoj jezik, običaje i kulturu. Pozitivni propisi Republike Hrvatske to nam omogućavaju, na dobrobit našeg naroda i naše nacionalne osobnosti – ističe direktor ove obrazovne ustanove s kojim smo razgovarali i o problemima koji prate taj vid nastave.

– Problemi su u provođenju zakona. Naprosto ne možemo da registrujemo našu školu kao školu srpske nacionalne manjine jer nema političke volje osnivača, a to je Vukovarsko-sremska županija. S tim se problemom mučimo od 1997. godine. Nikako ne možemo da legalizujemo činjenično stanje, a ono je da se svih ovih godina nastava u našoj školi održava po modelu A, na jeziku i pismu srpske nacionalne manjine. Italijani, Česi i Mađari imaju svoje škole, jedino se nama to pravo uskraćuje. Udžbenici su prevedeni, ali i tu ima problema. U Ministarstvu znanosti, obrazovanja i sporta “zaborave” obezbediti sredstva za prevođenje udžbenika, pa sve škole u Hrvatskoj rade po novim udžbenicima, a škole nacionalnih manjina po starim – napominje naš sagovornik.

Na ovaj vid nastave često se gleda kao na oblik segregacije srpske manjine.

– O segregaciji se govori samo kada je u pitanju srpska nacionalna manjina. Kada su u pitanju ostale manjine, govori se o očuvanju nacionalnog identiteta. Mi se ne odvajamo, samo želimo da očuvamo svoj identitet jer živimo i živećemo zajedno, družimo se, izlazimo na ista mesta… Ne želimo segregaciju, već očuvanje svog nacionalnog identiteta – ističe Jakovljević.

Iako dvojezične svedodžbe učenicima omogućavaju da školovanje nastave i u Republici Srbiji, većina ih ipak ostaje u Hrvatskoj.

– Iz naše osnovne škole retko koji učenik odlazi na daljnje školovanje izvan Hrvatske. I to govori u prilog tome da ne želimo segregaciju. U zadnjih pet-šest godina samo je dvoje ili troje učenika otišlo na školovanje u Srbiju. Svi ostali srednjoškolsko obrazovanje nastavljaju u Vukovaru. Puno naše dece ide u srednju školu u Osijeku. Moja ćerka takođe i mogu samo da pohvalim odnos svih nastavnika prema njoj. Nije jedina Srpkinja u školi, ima ih 20-ak i nemaju nikakve primedbe – kaže ovaj prosvetni radnik.

Bez obzira na trend iseljavanja stanovništva i negativna demografska kretanja, ove jeseni će u školske klupe u Borovu sesti 42 đaka prvaka.

– Nažalost, iseljavanje stanovništva je opšti trend. S upisom u prvi razred u školskoj 2015/2016. godini izuzetno sam zadovoljan. U ostalim školama je katastrofalno stanje. Nama je prošle školske godine iz osmog razreda izašlo 36 učenika – kaže Jakovljević.

O registraciji borovske škole kao škole srpske nacionalne manjine, sa 34-ero zaposlenih u nastavi na srpskom jeziku i pismu, razgovarali smo i s načelnikom Opštine Borovo Zoranom Baćanovićem.

– Uprkos dugogodišnjim nastojanjima da se ova obrazovna ustanova registruje kao srpska, nije bilo političke volje da se to učini. Zahvaljujući prošlogodišnjim izmenama Zakona o odgoju i obrazovanju u osnovnoj i srednjoj školi, ipak smo korak bliže tome. Opštinsko veće Borova još je početkom godine zatražilo od županijske skupštine Vukovarsko-sremske prenos osnivačkih prava s ciljem registracije ove obrazovne ustanove kao škole srpske nacionalne manjine. Vukovarsko-sremska županija ne samo da nije postupila po zakonu, već zahtev ovog predstavničkog tela nije ni uvrstila na dnevni red županijske skupštine – podseća načelnik.

– S obzirom na odsustvo bilo kakve volje za prenosom osnivačkih prava na Opštinu Borovo obratili smo se Ministarstvu uprave, koje nas upućuje na Ministarstvo znanosti, obrazovanja i sporta, kojem smo uputili dopis kojim ponovno tražimo prenos osnivačkih prava, odnosno postupanje Vukovarsko-sremske županije po zakonu. Ukoliko i taj dopis bude nezadovoljavajući, odnosno ukoliko Ministarstvo ne bude naložilo primenu zakona, videćemo kakvo će biti daljnje postupanje Opštine Borovo i koje su nam zakonske mogućnosti na raspolaganju – pojašnjava.

Selektivnom primenom zakona u oblasti obrazovanja na manjinskom jeziku i pismu srpska zajednica je stavljena u neravnopravan položaj u odnosu na ostale manjinske zajednice.

– Za pripadnike naše zajednice je izuzetno važno da ima uređeno obrazovanje na maternjem jeziku i pismu. To su zakonske mogućnosti koje nam dozvoljavaju Ustav RH i drugi zakonski i podzakonski propisi, kao i međunarodne konvencije čija je Hrvatska potpisnica. Dodatni motiv je i to što druge nacionalne manjine u Hrvatskoj imaju škole na svom jeziku i pismu – kaže Baćanović.

U Borovu, koje je od Vukovara udaljeno svega sedam kilometara, srpski jezik i ćirilično pismo su u službenoj upotrebi od 1997. godine.

– Na sreću, u našoj opštini nemamo problema koji se tiču upotrebe manjinskog jezika i pisma. U praksi to dobro funkcioniše. Statutom Opštine Borovo regulisana je ravnopravna upotreba srpskog jezika i ćiriličnog pisma. Radni materijali za sve sednice Opštinskog veća dostavljaju se većnicima na oba pisma. Ono što nije rešeno to su dvojezični natpisi naziva mesta na ulazu i izlazu iz Borova. To je u nadležnosti Hrvatskih cesta i s njima vodimo dugotrajnu prepisku i borbu kako bi naziv mesta bio ispisan i na ćirilici – kaže načelnik borovske opštine.

– Nažalost, sva ova dešavanja u Vukovaru nisu dobra. Ona će se sigurno reflektovati i na okolne opštine i možemo samo da saosećamo s pripadnicima naše zajednice u Vukovaru. Svi izgovori da su srpski jezik i ćirilično pismo nanosili zlo u ranijim vremenima nisu opravdani i ne mogu biti razlog za ono što se radi u Vukovaru. Poznavanje jezika i pisma je bogatstvo. Ovoj torturi se mora stati na kraj. Ne smije se raspirivati mržnja i dizati tenzije. Iskreno se nadam da će prevladati razum i da će se iznaći modalitet da se odluka Ustavnog suda o ravnopravnoj upotrebi srpskog jezika i pisma primeni i u gradu Vukovaru – zaključuje Zoran Baćanović.