Po gradovima širom Crne Gore iz nedelje u nedelju sve više vernika učestvuje u litijama i molebanima. Mitropolit zagrebačko-ljubljanski Porfirije Perić nedavno je bio u Podgorici na Svetosimeonovskoj litiji, a odatle, kako je ispričao za list „Alo!“ nosi jedinstven utisak.
– Bio sam u Podgorici na Svetosimeonovskoj litiji. Utisak je jedinstven i neponovljiv. Zajedno sa desetinama hiljada ljudi, iz jedne duše i jednog glasa smo Boga molili – Svetog Savu, Svetog Simeona Mirotočivog i sve svete Nemanjiće prizivali, hodali ponosno ulicama Podgorice, pevali o našoj majci Crnoj Gori, Boki, Svetom Vasiliju Ostroškom, Karađorđevićima i Petrovićima, Oplencu i Lovćenu, Dečanima i Žiči. Pevali smo o svetom Knezu Lazaru i Kosovskim mučenicima, ali i o besmrtnicima za Košara i Mojkovca. Bori se narod za svoje svetinje, ne da ih. Bori se za svoj identitet pravoslavni i srpski, za svoje ćirilično pismo, za svog Njegoša, Marka Miljanova, za Crnjanskog i Andrića. Bori se za egzistenciju sopstvene dece. Zna narod da nije jedini cilj oteti crkvenu imovinu. Pravi cilj je podeliti i razoriti Svetosavsku Crkvu. Zato se nad licima ljudi, žena, dece, staraca ponosno viore stotine i stotine trobojki. Neke su vezane sa krstaš barjacima simvolizujući večno narodno, duhovno i crkveno jedinstvo Zete i Raške, Boke i Šumadije, Hercegovine i Srema, svih naših zemalja i krajeva.
Maliciozni i zlonamerni kažu da taj naš narod nije crkven, da je masovnošću iznenadio i sveštenstvo u Crnoj Gori i političke glavare, a ja baš mislim da su tamošnji pravoslavni Srbi izrazili suštinsku crkvenost, hrišćansku ljubav, požrtvovanje i ozbiljnost. Oni nikoga ne iskuljčuju, bez obzira na nacionalnost i političko opredeljenje. Sve pozivaju i prihvataju u zajednicu bratstva i ljubavi, jer je njihovo opredeljenje da boreći se za sebe, svoje dostojanstvo i identitet brane slobodu i dostojanstvo drugih… Ne malo braće Hrvata, muslimana i Crnogoraca se odazvalo.
Čini mi se najvažnija je ozbiljnost našeg naroda u Republici Crnoj Gori. Oni znaju ko su, šta hoće, a šta neće ni po koju cenu i pripremili su se da tu cenu, ako treba i plate. Stoga ni neprijatelju ne bih preporučio da ih zavodi za Goleš planinu i da pokuša da ih prevari. Njihova vera, odlučnost i ljubav nadahnjuju i ohrabruju i mene kao čoveka, hrišćanina i episkopa – zaključuje mitropolit Porfirije.
