U organizaciji Aktiva žena SDSS-a Vukovarsko-sremske županije, u Borovu je 15. oktobra prezentacijom domaćih proizvoda i rukotvorina obeležen Međunarodni dan žena sa sela. Ovaj praznik ustanovljen je na 4. Svetskoj konferenciji žena u Pekingu 1995. godine, kada su se mnoge vlade obavezale da ženama na selu osiguraju ravnopravan pristup i potpuno učešće u strukturama društva i učine vidljivim njihove potrebe i mogućnosti u kreiranju razvojnih politika sela.
– Da bismo ukazali na sve nepravde sa kojima se suočavaju žene pripadnice srpske zajednice u Hrvatskoj, a posebno žene sa sela, odlučili smo pokrenuti jednu ovakvu manifestaciju koja se održava već treću godinu zaredom, uvek u drugom mestu. Namera nam je bila da bar na taj dan ukažemo na položaj svih tih hraniteljica, žena koje pripremaju i proizvode hranu, koja je bitna za celu porodicu, jer upravo pripremom hrane, žene na jedan svojevrstan način iskazuju tu nesebičnu i sveprisutnu brigu za svoju porodicu. Cilj nam je da kroz ovu manifestaciju budemo prisutne u svim selima gde žive pripadnice srpske nacionalne manjine. Veliki broj žena se uključio u ovu manifestaciju, što govori da žene vole ovakva dešavanja – rekla je za P-portal potpredsednica Aktiva žena SDSS-a Dragana Jeckov.
U programu obeležavanja Međunarodnog dana žena sa sela učestvovale su članice i simpatizerke Aktiva žena SDSS-a iz Borova, Vukovara, Negoslavaca, Kneževih Vinograda, Bolmana, Trpinje, Sremskih Laza, Dalja i okolnih sela. Na prodajno izložbenim štandovima žene su prikazale ručne radove, pletene korpe, nakit, suvenire, kozmetičke proizvode, plodove jeseni, rakiju, čaj, slatke i slane delicije. Bogatstvo boja, mirisa i ukrasa privlačilo je goste i posetioce u prepunoj sali dečjeg vrtića „Zlatokosa“ u Borovu.
Sve žene su se predstavile na temu starih narodnih običaja.
– Naša tema je krsna slava i mi smo napravile slavski kolač i koljivo, a donele smo i crno vino. Nama ova okupljanja puno znače jer se na njima družimo i razmenjujemo iskustva – kazala je predsednica udruženja „Zlatna žena“ iz Bolmana Katarina Tomašević.
Ovo udruženje je osnovano 2008. godine na inicijativu nekoliko žena. Danas broji 20 članica koje se bave izradom ručnih radova, veza i zlatoveza. Za najmlađe jednom nedeljno organizuju radionice dekupaža, pletenja, izrade nakita od papira i bojanja na staklu. Svoje proizvode izlažu na Kulenijadi i Sajmu vina u Jagodnjaku, Božićnom sajmu u Belom Manastiru i sajmovima drugih udruženja. Žene u Bolmanu se uglavnom bave poljoprivredom i rade uz svoje supužnike a neke od njih su i vlasnice OPG-ova.
Motiv na štandu Aktiva žena SDSS-a Negoslavaca bio je kirbaj. Svileni bomboni i licitarska srca su samo od neki od detalja koji se vezuju za ovaj običaj. Negoslavačke žene se sastaju u okviru Aktiva žena, a iskazale su se u brojnim humanitarnim akcijama.
Domaćice manifestacije, članice Aktiva žena SDSS-a Borova svoj štand su opremile makrobiotičkom hranom i tradicionalnim jelima, koja su za ovu priliku spravile vredne ruke Milijane Mitrović, Milice Popadić, Jelice Dimitrijević, Anđelke Nikolić, Ane Kostić i Dese Jankov. Borovski štand je svojim mirisnim carstvom oplemenila Mirjana Čupić, koja je prikazala čitavu paletu ručno rađenih prirodnih sapuna, šampona i različitih vrsta krema. Sve je začinjeno kraljicama – starim narodnim običajem koji je u Borovu pre deset godina oživela Jelica Dimitrijević.
– Kraljice su običaj koje se svake godine održava u junu i vezuje se uz praznik Duhova. Na taj dan grupa devojaka u povorci obilazi selo od kuće do kuće pevajući prigodne pesme ukućanima, a oni ih daruju novcem ili poklonima. U moje vreme devojke kraljice su bile obučene u venčanice, a ne u narodne nošnje. Grupu kraljica su činili kraljevi, dve snaše, jajaroši i muzikanti. Pripremali smo se jako dugo za ovaj događaj jer je trebalo naučiti sve pesme. Od novca koji smo dobijali, kupovali smo knjige za školu. Ovaj običaj u Borovu neguje KUD „Branislav Nušić“ – otkriva članica Udruženja penzionera Borovo Jelica Dimitrijević i dodaje:
– Imali smo nekada i običaj pudarenja ali se nestankom vinograda ovaj običaj nažalost ugasio. Mislim da nam treba više ovakvih manifestacija kao što je današnja, jer na taj način čuvamo običaje i tradiciju. Nekada su žene na selu puno više radile, ali su imale i vremena za porodicu, odmor i ostalo, a danas se sve radi na brzinu i nema više druženja kao nekada.
Gošće ovogodišnje manifestacije su bile članice Aktiva žena SDSS-a Grada Vukovara, koje su kroz plakate i staru vukovarsku nošnju ispričale priču o prvom srpskom ženskom društvu u Vukovaru.
– Želimo da se prisetimo žena koje su živele u Vukovaru krajem 19. i početkom 20. veka. Žene koje su tada živele u gradu su svojim načinom odevanja, držanjem, radom, vaspitanjem i školovanjem bile sasvim drugačije od seoskih žena. Ta razlika je bila velika i lako uočljiva. U to vreme žene su bile neravnopravne ne samo u društvu, nego i u porodici. Mesto žene uvek je bilo u kući. Mladići su smeli izlaziti u grad i družiti se u kafanama, dok su devojke mogle odlaziti u posetu samo kod ženskih članova familije gde su se družile sa ostalim devojkama uz čaj i tortu. Tako su provodile vreme čekajući na udaju – podsetila je članica Aktiva žena SDSS-a iz Vukovara Mirjana Oreščanin.
U kulturno-zabavnom delu programa učestvovala je tamburaška i dramska sekcija KUD- a „Branislav Nušić“ iz Borova, pevačka grupa KUD-a „Branko Radičević“ iz Darde i plesna grupa Venera iz Vukovara. Organizatori su nekoliko žena nagradili prigodnim poklonima koje im je uručio predsednik Samostalne demokratske srpske stranke Vojislav Stanimirović.
Za sledeću 2017. godinu planirano je da domaćice ove manifestacije budu članice Aktiva žena SDSS-a iz Negoslavaca.
