Predsednik Koalicije udruženja izbeglica Miodrag Linta uputio je danas otvoreno pismo hrvatskom premijeru Zoranu Milanoviću.
U pismu traži da Vlada Hrvatske donese odluku kojom će zabraniti uklanjanje ruševina miniranih srpskih kuća i privrednih objekata bez saglasnosti njihovih vlasnika i dok se ne sprovede postupak prikupljanja dokaza i utvrđivanja počinioca terorističkih akcija.
“Tražim od Vas da Vlada Republike Hrvatske javno osudi terorističke akcije prema Srbima u Zadru i drugim hrvatskim gradovima van područja ratnih delovanja i da se založi da se kazne krivci”, piše Linta.
Od Milanovića traži i da Vlada Hrvatske obezbedi zakonske mogućnosti da vlasnici miniranih srpskih kuća i privrednih objekata van područja ratnih delovanja u sudskom postupku ostvare pravo na naknadu štete.
U pismu precizira da se još 1. jula obratio Milanoviću, takođe otvorenim pismom, povodom odluke gradonačelnika Zadra Božidara Kalmete da se uklone ostaci miniranih srpskih kuća i privrednih objekata bez saglasnosti njihovih vlasnika i da, između ostalog, hrvatska vlada jasno stavi do znanja vlastima grada Zadra i vlastima niza drugih lokalnih samouprava da prekinu sa najavljenim aktivnostima.
Osnovni preduslovi za uklanjanje ruševina jesu, navodi on, da se srušeni objekti obnove u prvobitnim gabaritima ili da se postigne dogovor o naknadi štete, kao i da se procesuiraju odgovorni za srušene srpske kuće i privredne objekte.
Podseća da je 25. avgusta dobio, u ime premijera, odgovor od Ministarstva pravosuđa, koji je potpisala pomoćnica ministarka Renata Duka, u kojem je navedeno da “javna vlast ima zakonsku mogućnost intervencije u privatno vlasništvo ako preti, između ostalog, i opasnost po zdravlje ljudi od zgrada koje su ruševne”.
To, praktično, znači da je vlada dala saglasnost lokalnim vlastima da mogu uklanjati srpske ruševine bez saglasnosti vlasnika, jer je, naglašava Linta, tobože u pitanju zaštita javnog zdravlja i zdravlja građana Zadra.
“Pre uklanjanja ruševina miniranih srpskih kuća i privrednih objekata treba utvrditi ko su bili nalogodavci i počinioci terorističkih akcija u Zadru, ali i u nizu drugih hrvatskih gradova. Jedan od preduslova istražnih radnji jeste da se tragovi terorističkih akcija ne smeju uklanjati. Procesuiranjem odgovornih za terorističke akcije oštećeni vlasnici bi stekli daleko veće šanse da dobiju naknadu štete”, piše Linta.
On smatra da činjenice jasno ukazuju da je glavni motiv vlasti Zadra da uklone srpske ruševine ne briga za javno zdravlje građana, već pokušaj da se izbegne materijalna i krivična odgovornost za terorističke akcije i pošalje poruka da je Srbima najbolje da se ne vraćaju u svoj zavičaj.
Predsednik Koalicije udruženja izbeglica podseća u pismu i na niz primera različitih vidova pritisaka na Srbe koji su počeli u Zadru odmah nakon što je HDZ osvojio vlast, maja 1990. godine. Ukazuje i na to da za uništene srpske kuće i privredne objekte i maltretiranja Srba nikada niko nije odgovarao i dodaje da je, prema mišljenjima stručnjaka, toliki broj srušenih kuća mogao jedino biti rezultat osmišljene državne politike, a ne delovanja pojedinaca i grupa.
Linta naglašava da je sa otvorenim pismom Milanoviću upoznao prvog potpredsednika vlade i ministra spoljnih poslova Srbije Ivicu Dačića i predsednika Srpskog narodnog veća u Zagrebu Milorada Pupovca.
