Nedavni odlazak glumačke legende Velimira Bate Živojinovića zaključio je jednu epohu, potvrdio kraj vremena koje je obeležila sjajna generacija glumaca poput Dragana Nikolića, Olivere i Radeta Markovića, Bate Stojkovića, Đuze Stojiljkovića, Bate Paskaljevića, Petra Kralja, Ružice Sokić, Steve Žigona, Miće Tomića… Doajeni srpskog glumišta koji su suvereno vladali scenom svi su odreda zadužili kinematografiju i teatar ovih prostora. I svi odreda počeli su svoje glumačke pothvate na daskama Balkanske ulice broj 4 u Beogradu, gde već 94 godine deluje Akademsko pozorište “Branko Krsmanović”.

Bata_Zivojinovic_nagrada (2)Sam Bata Živojinović, glumačka veličina sa grandioznim uspesima, nije propuštao priliku da istakne kako je Akademsko pozorište u prvim posleratnim godinama obeležilo njegovu karijeru. Uistinu, sjajno mesto za početak. Posle Narodnog pozorišta, najstarije je pozorište u Beogradu, a kao najstarije živo studentsko pozorište na svetu decenijama je bilo rasadnik talenata. Pod njegovim su se reflektorima izmenjivali likovi Šekspirovih, Joneskovih, Čehovljevih, Sterijinih i Nušićevih komada… Nizale su se nagrade, kako na domaćim i regionalnim tako i na svetskim festivalima studentskih pozorišta najvišeg ranga, od Londona, Istanbula, Erlangena, preko Varšave, Budimpešte, Praga, Postdama, pa do Venecije, Pečuja, Viljnusa, Minska…

Akademsko je 1922. godine bila prva lasta teatarske slobode, smelog eksperimentisanja i stalnog izazova. Ono je bilo sazdano od fantazije, zamaha mladosti, istine, predviđanja i anticipacije za mnoge generacije studenata Beogradskog univerziteta – podsećaju u Krsmancu.

Sve je počelo 1922. godine u bašti hotela Moskva, kada je grupa studenata Beogradskog univerziteta predvođena Matom Miloševićem Milanom Dedincem osnovala Akademsko pozorište. Od svog nastanka bilo je avangardno i okrenuto novim piscima i modernom teatarskom izrazu. Nakon završetka Drugog svetskog rata deluje u okviru novoosnovanog AKUD-a “Branko Krsmanović”, kada Soja Jovanović nastavlja sa radom koji je povremeno prekidan za vreme okupacije. Ona je zajedno sa bardovima pozorišne umetnosti uspostavljala sistem Stanislavskog u Srbiji i postavljala temelje posleratnom Akademskom, na koje se nastavio i nadozidao svoju estetiku profesor Miroslav Belović. Sve do kraja šezdesetih godina profesori i studenti Fakulteta dramskih umetnosti bili su kreatori i nosioci repertoara. Tako je Dragan Nikolić 1966., posle završene Akademije, položio audiciju i postao član pozorišta. Igrao je u predstavi “Klovnovi” gde ga je video režiser Živojin Pavlović i iste večeri mu ponudio ulogu u filmu “Kad budem mrtav i beo”. Ostalo je istorija. U Akademskom pozorištu izvedeno je preko 280 premijera, ostvarena su gostovanja u 27 zemalja i osvojene brojne nagrade na različitim festivalima. Danas su tu novi akademci, studenti svih fakulteta Beogradskog univerziteta i naslednici Rade Đuričin, Branke Petrić, Bekima Fehmiua, Ivana Bekjareva, Ljubomira Draškića… Zahtevne višemesečne probe, postavljanje i raspremanje scene, cepanje ulaznica, a ponekad i vođenje tona ili svetla sastavni su deo angažmana svakog od ovih mladih akademaca. Na repertoaru i uspesima Akademskom pozorištu, popularno zvanom Krsmanac, mogu pozavideti brojna profesionalna pozorišta.

Vladimir_Cvejic (2)

“Ključna reč je posvećenost. Verujem da ima talentovanijih i obrazovanijih i pametnijih, ali sve to se smanjuje ukoliko se ne dobije kvasac potpune i beskompromisne predanosti. Svaka generacija koja dođe dobija upravo onoliko koliko daje”, kaže Vladimir Cvejić, trenutni umetnički direktor i reditelj koji je obeležio noviju istoriju Krsmanca. I sam je počeo kao glumac na ovoj sceni. Odigrao je veliki broj uloga i dobio najviše glumačkih nagrada u istoriji Krsmanca. Do sada je kao reditelj postavio 11 predstava, koje su imale veliki broj izvođenja i čak 16 nagrada za najbolju režiju na domaćim i stranim festivalima, kao i preko 100 drugih osvojenih nagrada.

Spomen portal u foajeu
Spomen portal u foajeu

“Da citiram Miroslava Belovića – pozornica je propovedaonica, bojište i sudilište. Za mene je rad borba i uživanje. Kao i za Brehta koji kaže: Ja volim i cveće i drveće, ali jedino što me tera da sednem i pišem jesu – mazalovi govori. Mazalo je, naravno, neuspeli slikar, kasnije Firer. Kako je na delu genetska modifikacija i falsifikovanje svega, pa i umetnosti, bavim se pre svega političko-satiričnim kabareom. Ono šta radim zovem otkrivanjem očiglednog“, ističe Cvejić koji je ovaj vid pozorišne prakse profilisao i usavršio upravo u Krsmancu.

LekcijaPredstava sa najviše nagrada i sa najvećim brojem izvođenja u istoriji Akademskog pozorišta jeste postavka komada „Lekcija“ po tekstu Ežena Joneska u režiji Vladimira Cvejića. U predstavi je od premijere oktobra 2005. godine igralo 25 glumaca od kojih je 7 upisalo ili diplomiralo glumu. Ukupno je izvedena 93 puta i osvojila je 27 nagrada na 10 festivala.
– Krsmanac je za mene značio, tj. znači mnogo. Igrao sam velike uloge poput Polonija, Sorina, profesora u Lekciji itd. Stekao sam prijatelje za ceo zivot, putovao mnogo, shvatio šta znači odgovornost, zaljubljivao se i u svakom trenutku imao utočište – ističe Miloš Ristanović, jedan od glumaca najuspešnije Krsmančeve predstave.

Akademsko pozorište trenutno ima 22 člana, a na repertoaru su predstave “Ruvenzori” po tekstu Bele Hamvaša, “Balkan – Balkon” po Šekspiru, Molijeru, Rostanu i Simoviću i komad “Izvršitelj” autora Filipa Mladenovića. Problemi s kojima se suočava nezavisna scena u Srbiji nisu, međutim, zaobišli ni Krsmanac. Posle neuspelih reformi u periodu od 2012. do 2015., prostor je ostao bez adekvatnih uslova za normalno funkcionisanje, nema ni garderobera ni rekvizite, a predstave se igraju uz mnogo improvizacije. Nema zvučne i toplotne izolacije, pa se u toku predstave čuju automobili i razgovor ljudi na ulici. Aprila 2015. godine nova uprava je zatekla potpuno prazno pozorište, bez inventara, tehnike, bez ansambla i repertoara. Uprkos tome, napravili su dve nove premijere, igrali, gostovali, ponovo osvajali nagrade i primali u goste ostala pozorišta. Nemaju nameru da odustanu od svog Akademskog.

Hrabri i angažovani studentski teatar s bogatom tradicijom od skoro čitavog veka i danas širi akademski duh i promoviše istoriju i avangardu, tradiciju i moderno, smelo progovara o društvu, o nama samima. Mala kamerna scena u Balkanskoj 4 iznedrila je brojna značajna imena, vrlo važne predstave, aktuelne i alternativne pozorišne izražaje, pozorišne kreacije koje se pamte i upisala se tako u istoriju. Zahvaljujući entuzijazmu, posvećenosti i nadasve talentu novih generacija zaljubljenika u pozorišnu umetnost, verujemo da će i veliki jubilej dočekati u punom sjaju.

 

Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on email