Nada Kovačević iz Trpinje primer je poduzetne i vredne žene koja je svoj hobi pretvorila u obrt registrovan kao domaća radinost. Već tri godine ona izrađuje aranžmane od suvog i veštačkog cveća i bavi se heklanjem. Pravi pelerine za decu, tunike za odrasle, kape, šalove, rukavice, pletene ogrlice, narukvice, broševe, šnale, dečje cipele i torbe. Sve je to kombinacija heklanog i pletenog ručnog rada sa puno detalja. Njeni predmeti su unikatni i zbog toga imaju veću vrednost.

Nada_Kovacevic (12)Nada je po struci obućarski tehničar, a zaposlena je u Osnovnoj školi Trpinja kao spremačica. Heklanjem se bavi još od detinjstva.
– Kada sam bila dete, mama je često heklala. Pošto nisam imala ni brata ni sestru, bilo mi je dosadno, pa sam tako, gledajući mamu, počela da radim zajedno sa njom. U početku sam heklala odeću za svoje lutke – priseća se Nada.

Međutim, sa svojih 13 godina Nada je ostala bez majke koja je umrla od raka dojke, pa je ljubav prema ručnom radu ubrzo zamenila brigom o ocu. Otac je imao nesreću na poslu i ostao je invalid bez obe ruke. Služeći oca Nada više nije imala slobodnog vremena. Tek kada je otac preminuo bila je u prilici da ponovo oživi svoj hobi.

Nada_Kovacevic (6)– Za sve je potrebno puno vremena i napora. Da bi nastala jedna tunika, moram satima heklati, ponekad to traje i tri dana. Dok, recimo, dečje pelerine isheklam za tri sata. Uglavnom radim ženske stvari, osim kada heklam za decu, onda pravim i za devojčice i za dečake. Koristim najčešće pamučni konac i pamučne trake. Neke predmete radim od vune. Na primer: kape, rukavice, šalove i ogrlice. Torbe za decu takođe izrađujem od vune, a torbe za odrasle od teksas materijala – objašnjava Nada.

Na zanimljiv način pravi ženske torbe od najlon vreća za smeće i na taj način reciklira vrećice. Prvo izreže vreću na trake a onda te trake spaja i plete jednu oko druge. Iako su ove torbe napravljene od veštačkog materijala, vrlo su tražene među kupcima.

Heklanje – prozor u drugi svet

Naša sagovornica čita i kupuje časopise o kukičanju i iz njih uzima mustre za pletenje. Koristi i savete koje pronađe na internet stranicama.
– Ovo je posao u kojem moram koristiti maštu. Nije dovoljno imati iglu, konac i mustru. Treba imati ideja i biti kreativan. Svemu ovome dajem neki svoj lični pečat – kaže Nada.

Čitava proizvodnja odvija se u Nadinoj kući pa tako i svoje proizvode prodaje na kućnom pragu. Ali odlazi na sajmove i seoske kirbaje. Do sada je izlagala na Sajmu zdravlja u Vinkovcima, Sajmu cveća i Božićnom sajmu u Vukovaru, Sajmu cveća i seoskog turizma kao i na Sajmu starih zanata i običaja u Dalj planini te na Borovskom vašaru. Nedavno je učestvovala na manifestaciji „Trpinjsko leto na Panjiku“, koju je organizovalo ekološko uduženje „Panjik“ iz Trpinje. Međutim, prodaja ide jako slabo.
– Moje tržište je malo. Ljudi nemaju novaca, a kriza je još prisutna. Često svoje predmete poklanjam – tvrdi Nada.

Iako nailazi na poteškoće u radu, motivacije joj ne nedostaje. Heklanje joj pruža mogućnost da se odmori i relaksira, to je njen prozor u drugi svet. Najviše je inspiriše izrada sitnih predmeta: broševa, šnalica i rajfova za decu. Broševe pravi od satenskih traka u kombinaciji sa perjem. Šnalice i rajfove kupi a onda na njih nalepi cvet koji je prethodno isheklala.

Nada_Kovacevic (21)Pošto Nada živi na selu, često koristi kukuruz u svojoj proizvodnji.

– Od kukuruznih štapova pravim postolja za cveće, ukrasne korpice i kolevke. Napravila sam i dekorativni bicikl, na način da sam gume za bicikl izradila od špage, a ostale delove od kukuruznih štapova. Štapove koristim i kod izrade cvetnih aranžmana kao postolje za zid. Od kukuruzne metlice koju prelakiram akrilnim lakom pravim bukete veštačkog cveća. Sve to planiram da obogatim nekim drugim sastojcima, materijalima i bojama – poručuje Nada.

 

Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on email