Posledice katastrofalne suše u Slavoniji

 

Suša je poharala trećinu Hrvatske. Štete od suše na poljoprivrednim usevima, samo u Slavoniji i Baranji, kako procenjuju stručnjaci, iznose 1,15 milijardi kuna. Na području Osječko-baranjske županije šteta je procenjena na oko 514 miliona kuna. Pridodamo li tome i štetu od kasnog mraza i niskih temperatura, u aprilu ove godine, ukupna šteta je procenjena na više od 700 miliona kuna. Na području Vukovarsko-sremske županije, prema prvim procenama, štete od suše iznose približno 400 miliona kuna. Podsetimo, zbog višemesečne suše i velikih materijalnih šteta na poljoprivrednim kulturama župan Božo Galić proglasio je 6. avgusta elementarnu nepogodu za područje Vukovarsko-sremske županije. Uspoređujući podatke Radarskog centra Gradište za prvih sedam meseci ove godine, sa 20-godišnjim prosekom, vidljivo je da je palo znatno manje oborina nego što je prosek za taj period. Pored toga izostale su oborine kad su bile najpotrebnije, u vreme cvetanja i nalivanja zrna i ploda.

Neisplativo navodnjavati

Štetu od suše na području Vukovarsko-sremske županije prijavila je ukupno 31 jedinica lokalne samouprave, a procenjena je na oko 385 miliona kuna. Najviše je stradao kukuruz, saznajemo u Vukovarsko-sremskoj županiji. «Prema prvim procenama radi se o nekih 385 miliona kuna. Nedostatak oborina najviše se odrazio na kukuruz, ali i na soji, šećernoj repi i drugim poljoprivrednim kulturama», ističe Darko Juzbašić, pomoćnik pročelnika Upravnog odeljenja za poljoprivredu Vukovarsko-sremske županije i član Županijske komisije za procenu šteta od elementarnih nepogoda. S ozbirom da se u Hrvatskoj natapa svega 0,5 odsto poljoprivrednih površina, ovih sušnih dana, više nego ikad, aktuelna je tema navodnjavanja, bez kojeg – kako se ističe – nema održive poljoprivredne proizvodnje i stabilnog prinosa. Juzbašić kaže da je ratarske kulture neisplativo navodnjavati, ali da treba preurediti kanalsku mrežu kako bi se što bolje iskoristile površinske oborine u mesecima koji prethode letu. «Ratarske kulture se u principu ne navodnjavaju, osim povrtlarstva i semenske proizvodnje. To je jedino isplativo. Iluzija je da ćemo desetke hiljada hektara navodnjavati. To je prevelika investicija i za poljoprivrednika i za sistem koji to organizuje», dodaje Juzbašić. On smatra da je ključno bolje planirati proizvodnju.

Damir Savičić, poljoprivrednik iz opštine Borovo, u kojoj je šteta procenjena na 6,6 miliona kuna, na svom imanju drži 20-ak muznih krava i obrađuje 25 jutara zemlje u privatnom zakupu. Uz ostale ratarske kulture ovog proleća je zasejao i 14 jutara kukuruza od čega je zbog suše četiri jutra već silirao. Na ranoj sorti kukuruza «Pionir» šteta je, kako procenjuje, 40 do 50 odsto, a na kasnim sortama i do 80 odsto. Savičić se u razgovoru za Privrednik osvrnuo i na najave iz resornog ministarstva o mogućnostima obeštećenja poljoprivrednika pogođenih sušom. Uz isplatu zaostalih 400 miliona kuna poticaja, što se ne može nazvati ni vatrogasnom merom, ministar poljoprivrede Tihomir Jakovina najavio je mogućnost oslobađanja seljaka od plaćanja zakupnine za zemljište. «Ja, recimo, nemam državne zemlje u zakupu već privatne, 25 jutara koju obrađujem u zakupu. Ko će meni namiriti štetu», s pravom se pita ovaj poljoprivrednik. Ipak, ističe da je dobro da bar neko bude donekle obeštećen, iako i on i drugi poljoprivrednici koji obrađuju zemlju u privatnom vlasništvu vlasniku prvo moraju platiti zakupninu, a njima šta ostane.

Staješ mi na muku

Nešto novca je ostavio sa strane za nabavku repromaterijala za jesenju setvu i to, uglavnom, bez kreditiranja, zahvaljujući prihodu od prodaje lubenica i mleka.  Mlekarstvo je, dodaje, najisplativije. Dnevno preda blizu 300 litara mleka, po otkupnoj ceni od 2 kune i 20 lipa za litru mleka, bez premije. Ovakvu sušu i to što se cena kilograma kukuruza gotovo izjednačila s otkupnom cenom litre mleka ovaj poljoprivrednik ne pamti u svojih 50 godina života. «Nadam se da ću imati kukuruza za svoje potrebe, za 30 grla stoke, uz nešto ječma i pšenice koje sam ostavio za ishranu stoke», priča ovaj poljoprivrednik. Na površini nešto manjoj od jutra uzgaja i lubenice. Zahvaljujući navodnjavanju ovogodišnji urod bio je izuzetno dobar. Zadovoljan je i ovogodišnjim urodom i otkupnom cenom pšenice od kunu i 20 lipa po kilogramu.  I ove jeseni planira zasejati po 10 jutara ječma i pšenice, uz 10 jutara deteline, a na proleće iduće godine oko 15 jutara kukuruza. «Moje mišljenje je da dobro treba razmisliti koje sorte kukuruza sejati u ovim ekstremno sušnim godinama», poručuje ovaj proizvođač koji je uprkos svemu optimista.

Lepa Sretić iz Pačetina na vukovarskoj pijaci prodaje povrće ili kako kaže od svega po malo. Inače, Pačetin je jedno od sedam naseljenih mesta opštine Trpinja gde je ukupna šteta od suše, prema prvom izveštaju dostavljenom u Vukovarsko-sremsku županiju, procenjena na 29,6 miliona kuna. Prodaja ide slabo, a kupcima je, kako ističe, sve preskupo iako krompir prodaje po ceni od 3 kune, a luk i papriku za 5 kuna po kilogramu. «Paprike sam imala najviše, četiri hiljade struka, a sad od toga nema gotovo ništa jer je presušio bunar. Sve se suši, i paradajz, a imam sigurno oko hiljadu struka. Uložila sam mnogo, ove sam se godine dosta naradila, a sad je sve uništeno. Zato kažem, staješ mi na muku! Kad vidim tu svoju spaljenu baštu sve se oko mene okrene», priča na rubu suza ova poljoprivrednica. Pored povrća, Sretići imaju i voćnjak koji je uništio ovogodišnji mraz, na površini od oko pola jutra. «Šteta je stoprocentna, sve je uništeno, i jabuke i breskve i kruške. Od sto stabala krušaka nemam ništa», žali se naša sagovornica. Ipak, od bavljenja poljoprivredom neće odustati sve dok je služi zdravlje. Kako bi spremni dočekali iduću sezonu moraće iskopati novi bunar, što takođe košta. «Od toga i živim. Od 1.800 kuna penzije se ne može živeti, tako da moram da radim, čak i da neću», kaže ova Pačetinka.

Dodaćemo i da se uprkos besparici kupci na vukovarskoj pijaci s kojima smo razgovarali i ne žale mnogo na cene, valjda u očekivanju novih poskupljenja, u najavi. Ovu jesen poljoprivrednici i građani iščekuju sa zebnjom. Umesto milja i obilja darova jeseni «gorki plodovi» spaljene zemlje.

Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on email