Milenko Bajić u Negoslavcima uzgaja 50 grla muznih krava simentalske i holštajn pasmine i isporučuje 800 litara mleka dnevno

Negoslavčanin Milenko Bajić (46) jedan je od većih proizvođača mleka u opštini Negoslavci. Ono po čemu se izdvaja je to što je među prvima legalizovao svoju farmu sa 50 grla muznih krava simentalske i holštajn pasmine. Ovaj farmer je i jedan od malobrojnih stočara na vukovarskom području koji je konkurisao i kome su odobrena sredstva Svetske banke za izgradnju depoa stajskog đubriva, u okviru Projekta kontrole onečišćenja u poljoprivredi. Ukupna vrednost investicije je 415.598  kuna od čega je 75 odsto ili 318.338 kuna finansijska podrška dok će ostatak novca ovaj perspektivni farmer namaći putem kredita. Kako bi konkurisali za sredstva u okviru ovog projekta farmeri treba da imaju legalizovane objekte, što je veliki problem na istoku Hrvatske, budući da većina farmi nije legalizovana.

«Zadovoljan sam, kako ne bih bio, jer 75 odsto tog iznosa su bespovratna sredstva. To, inače, po zakonu moramo da odradimo jer se u suprotnom nećemo moći baviti ovom proizvodnjom, na način kako je to bilo do sada,  bez zbrinjavanja stajnjaka po standardima Evropske unije», priča ovaj stočar. Po ugovoru, objekat bi trebao biti izgrađen do kraja oktobra, a Bajiću isplaćena bespovratna sredstva.  

Legalizacija farmi kao preduslov

Podsetimo, Svetska banka je Hrvatskoj odobrila darovnicu Globalnog fonda za okoliš u iznosu od 5 miliona dolara za finansiranje Projekta kontrole onečišćenja u poljoprivredi. On predstavlja jednu od najvažnijih aktivnosti u poljoprivredi Hrvatske, u okviru priprema za članstvo u Evropskoj uniji te provođenja i podsticanja prihvatljive poljoprivredne prakse, u skladu s normama koje određuje Nitratna direktiva EU i smanjenja onečišćenja koje potiče iz poljoprivredne proizvodnje. Cilj projekta je usvajanje «dobre poljoprivredne prakse» tj. najboljih postupaka u proizvodnji, pri čemu se zaštitno deluje na tlo, vodu, vazduh i životinje, a ujedno se povećava kvalitet i dobit.

Bajić je svoju farmu legalizovao još prošle godine što ga, kako nam je rekao, nije koštalo puno, do 15-ak hiljada kuna vlastitih sredstava. «To što objekti nisu legalizovani i što stočari nisu u većem broju konkurisali za bespovratna sredstva iz EU i drugih fondova nisu krivi isključivo farmeri, već nezainteresovanost i nebriga ljudi koji su vodili sve te projekte jer poljoprivrednike nisu dovoljno informisali niti su im pomogli da se prilagode novim uslovima rada», smatra Bajić.

Milenkova staja nije od onih najsavremenijih. Podignuta je nešto ranije, ali je uz adaptiranje i dogradnju, prilagođena sadašnjim potrebama, držanju 50 grla. Na farmi rade on i supruga, a uspeli su da zaposle i dva radnika. «Od stočarstva se u Hrvatskoj može da živi, ali ne znam šta nas očekuje ulaskom u Evropsku uniju. Tamo su daleko strožiji kriterijumi i mislim da mi još nismo spremni za takav način rada. Ipak su oni daleko ispred nas. Njima je danas teško, a zamislite kako će tek biti nama, kad uđemo u EU», pita se ovaj Negoslavčanin koji se stočarstvom bavio i pre rata, doduše u društvenom sektoru, kao veterinarski tehničar na farmi «Ovčara».

Kreditna prezaduženost

«Za razliku od jednog nemačkog ili francuskog farmera, koji se generacijama bavi stočarstvom, mi od rata pa naovamo nismo imali ni prateću mehanizaciju, ni obradive površine, ni uslovne objekte. Mi u ovih desetak godina sve to moramo postići, što je veoma teško. Ljudi su se kreditno zadužili jer su podizali nove farme i kupovali novu mehanizaciju. Rate kredita se redovno moraju plaćati, a ako pogledamo da cena mleka u EU stalno pada biće nam teško» mišljenja je naš sagovornik.

Ipak, s plaćanjem kao kooperant «Megglea» nema problema. «Meggle je, mislim, dobro stojeća firma koja svoje kooperante redovno plaća, na neki način i socijalna firma jer nije bitno da li proizvođač drži jednu kravu ili 150, svima redovno isplaćuju, svakog 15-og u mesecu», kaže Bajić. Za otkupnu cenu mleka, s kojom su farmeri u pravilu nezadovoljni, zbog velikih troškova proizvodnje, kaže da je zadovoljavajuća. Zavisno od kvaliteta, cena mleka se kreće od 2,30 do 2,50 kune, a uz premiju koju daje država, postigne se cena od otprilike 3,23 kune.

Bajići proizvode oko 800 litara mleka dnevno što ih svrstava među veće proizvođače mleka u opštini Negoslavci, s tim što je na njegovom imanju i jedna od seoskih, otkupnih stanica, u kojoj se sabira mleko iz još četiri domaćinstva u komšiluku,  tako da se dnevno iz dvorišta ove porodice odveze 1.350 do 1.400 litara mleka.

Investicija u izmuzište

Po opštinskom prostornom planu na području opštine Negoslavci dozvoljeno je držanje najviše 50 uslovnih grla. «To je maksimum koji sam ispunio, ali planiram i dalje poboljšavati kvalitet grla i osigurati bolje uslove rada, pre svega novim izmuzištem i boljim smeštajem za krave, što ću, bar se nadam, i moći ostvariti u nekom narednom periodu», nada se ovaj stočar.

«Kad budemo uspeli napraviti izmuzište onda će muža ići daleko lakše i bolje», ističe naš sagovornik i pojašnjava da muža krava traje po nekoliko sati, a izmuzište bi skratilo vreme muže za trećinu, Ipak, radi se o velikoj investiciji od oko 40 hiljada evra, koliko košta savremeno postojenje, što je ovim vrednim ljudima  još uvek nedostižno.

Bajići ustaju u pet sati ujutru jer uz celodnevne obaveze i bavljenje stokom obrađuju i oko 50 hektara  zemlje, 15 vlastitih, a ostalo u zakupu. Proizvode stočnu hranu, kukuruz za silažu i lucerku. Kako bi mogao da obrađuje zemlju i proizvodi hranu za ishranu stoke Milenko je pre nekoliko godina podigao kredit pomoću kojeg je kupio dva traktora i prateću mehanizaciju i mašine.  Za 36-godišnju suprugu Zoricu je pored mukotrpnog posla oko stoke i zemlje mnogo obaveza i u domaćinstvu u čemu joj pomažu i najmlađi ukućani. I premda su se privikli na težak rad od jutra do mraka Milenko i Zorica za svoje tri kćeri, jednu predškolskog i dve osnovnoškolskog uzrasta, ipak priželjkuju neki bolji i lagodniji život.

Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on email