Mladić sa invaliditetom, 35-godišnji M. G. Š., upućen je na majčinu brigu. Njegovu ionako tešku životnu situaciju dodatno komplikuje birokratska formalnost – mladić greškom ima srpsko, dok njegova majka ima hrvatsko državljanstvo. On je, naime, rođen u bivšoj Jugoslaviji, u Beogradu, ali umesto da mu prema tadašnjim zakonima bude upisano državljanstvo roditelja – hrvatsko, upisano mu je srpsko.
Istovremeno, njegova majka, udovica, ima ostarelog oca o kome treba da brine, i koji živi u Hrvatskoj i nema srpsko državljanstvo. U praksi to znači da M. G. Š. može samo tri meseca da boravi u Hrvatskoj, kao turista, kao i da njegov deda samo tri meseca može turistički da boravi u Srbiji. Oni nikako ne mogu da žive zajedno i majka mora da odluči da li će brinuti o nepokretnom sinu ili o starom ocu.
– Kao poznanik mladićeve majke rešio sam da im pro bono pomognem da mladić dobije hrvatsko državljanstvo – kaže za “Novosti” Aleksandar Maršavelski, docent na zagrebačkom Pravnom fakultetu.
– Obraćali smo se konzulatu, hrvatskom MUP-u, pokrenuli smo upravni spor, čak smo pisali i ustavnu žalbu Ustavnom sudu Hrvatske.
Uzalud. Odgovor je da greška mora da se ispravi tamo gde je i učinjena, odnosno u Srbiji, u matičnim knjigama.
Tako su se obratili MUP-u Srbije i tražili ispravljanje greške, međutim, odbijeni su. Rečeno im je i da bi, ukoliko bi bilo takve ispravke matičnih knjiga, mladić ostao bez srpskog državljanstva.
Procene su da ima najmanje 5.000 ljudi kod kojih je u vreme bivše zajedničke države učinjena greška i državljanstvo im dato po mestu rođenja, a ne po državljanstvu roditelja. Svi oni sada imaju probleme jer, bez ispravki u matičnim knjigama ne mogu da imaju hrvatsko državljanstvo, dok srpsko praktično imaju samo na papiru. Većina su deca nekadašnjih ekonomskih migranata, mahom Srba iz Like, i vezana su za život u Hrvatskoj.
Zato je, na inicijativu doc. dr Aleksandra Maršavelskog, beogradsko Udruženje za zaštitu ustavnosti i zakonitosti (UZUZ) podnelo parlamentu Srbije amandman na Zakon o državljanstvu, koji je trenutno u skupštinskoj proceduri. Nacrt amandmana predviđa mogućnost ispravke pogrešno upisanih državljanstava do 1991, kao i da ove osobe zadrže i srpsko državljanstvo.
– Izmena Zakona omogućila bi da nekoliko hiljada ljudi zadrži državljanstvo Srbije, i istovremeno ostvari svoje pravo na državljanstvo Hrvatske, koje im pripada po poreklu. Ova izmena ne košta ništa Srbiju, a rešila bi realne probleme – kaže Savo Manojlović, predsednik UZUZ-a.
Izvor: Večernje novosti, autor: V. Crnjanski Spasojević
