Đor­đe Ne­šić do­bit­nik je Di­so­ve na­gra­de za 2018. od­lu­kom ži­ri­ja ko­jem je pred­se­da­vao pro­fe­sor dr Ra­di­vo­je Mi­kić, uz uče­šće Ni­ko­le Vuj­čića i dr Ja­ne Alek­sić. To je sa­op­šti­la čačanska bi­bli­o­te­ka, na­ja­vlju­ju­ći 55. „Di­so­vo pro­le­će”.

U obra­zlo­že­nju onih ko­ji su od­lu­či­va­li na­ve­de­no je:

„Đor­đe Ne­šić (1957, Bi­je­lo Br­do kod Osi­je­ka) u knji­žev­nost je ušao 1985, ob­ja­viv­ši knji­gu ’Crv sum­nje u ja­bu­ci raz­do­ra’, i do da­nas je na­pi­sao osam knji­ga pe­sa­ma i ušao u red naj­bo­ljih sa­vre­me­nih srp­skih po­e­ta. Iako je u pr­vim iz­da­nji­ma bio bli­zak neo­a­van­gard­nom pe­snič­kom iz­ra­zu, Ne­šić je 1995. na­pra­vio po­e­tič­ki za­o­kret, okre­nuv­ši se tra­di­ci­o­nal­nim pe­snič­kim ob­li­ci­ma i te­ma­ti­ci ko­ja je naj­po­de­sni­ja da iz­ra­zi jed­nu apart­nu i eg­zi­sten­ci­jal­nu i ko­lek­tiv­nu po­zi­ci­ju. Na­i­me, ži­ve­ći u sa­svim spe­ci­fič­nim okol­no­sti­ma, a osla­nja­ju­ći se na srp­sku knji­žev­nost od ba­ro­ka na­o­va­mo, Đor­đe Ne­šić je po­stao pe­snik ko­ji u pra­vom smi­slu iz­ra­ža­va sve di­men­zi­je na­ci­o­nal­ne sud­bi­ne. Me­sto Đor­đa Ne­ši­ća u sa­vre­me­noj srp­skoj knji­žev­no­sti je uto­li­ko oso­be­no što je on mo­žda je­di­ni us­peo da u pe­snič­koj for­mi iz­ra­zi osnov­ne dru­štve­no-isto­rij­ske okol­no­sti u ko­ji­ma se ob­reo srp­ski na­rod odvo­jen od ma­tič­ne dr­ža­ve.”