Zamenik načelnika opštine u Hrvatskoj Dubici Milinko Simić više vremena provodi u lokalnoj policijskoj stanici nego u svojoj kancelariji u ovom gradu na Uni.

Pokušava, koliko je u njegovoj moći, da spreči brisanje tamošnjih Srba iz evidencije prebivališta.

A ono je u Hrvatskoj uoči lokalnih izbora 21. maja poprimilo dramatične razmere. U 11 županija do sada je po Zakonu o prebivalištu izbrisano 67.496 hrvatskih građana srpske nacionalnosti.

Brisanjem iz evidencije prebivališta Srbi osim materijalnih prava kao što su socijalna pomoć ili dečji dodatak gube i pravo da glasaju na lokalnim izborima u Hrvatskoj zakazanim za 21. maj. Mnogima su posle gubitka boravišta kuće u kojima žive proglašavane za vikendice, što znači i veći porez na imovinu.
„Sredinom januara bila je gotovo prava policijska racija u selu Slabinja. Išli su od vrata do vrata srpskih kuća. Proveravali su da li osobe prijavljene na tim adresama tu i žive. Tamo gde su kuće bile zatvorene usledili su pismeni dopisi da se lica u roku od osam dana jave u policijsku stanicu. Ko se u tom roku nije odazvao bio je brisan iz evidencije prebivališta“, priča za „Politiku“ Simić koji je i predsednik Veća srpske nacionalne manjine u ovoj nacionalno mešovitoj opštini na Baniji u kojoj su 22 odsto Srbi, uglavnom povratnici posle ratnih sukoba u Hrvatskoj.

Simić, koji je član SDSS-a, kaže da su srpske kuće u okolnim selima zimi prazne, jer je reč o starijim ljudima koji hladne dane provode kod dece i rodbine u Srbiji, Nemačkoj i Švedskoj, dok su mlađi zbog nedostatka posla trbuhom za kruhom otišli da rade u inostranstvo.

„Više puta sam službenicima policijske stanice u Hrvatskoj Kostajnici rekao da nemaju pravo da tako ljude brišu iz evidencije, a oni mi na to odgovaraju da po zakonu moraju da znaju gde se građani nalaze. Ne znam koliko će tačno srpskih građana biti na biračkom spisku, ali će ih biti manje nego na prošlim izborima. Prvo zbog policijskog čišćenja, ali i činjenice da je u prošloj godini umrlo 36 pripadnika srpske manjine u Hrvatskoj Dubici“, priča zamenik načelnika u ovoj opštini u kojoj Srbi imaju dva većnika. Zato Milinko Simić poziva sve Srbe da provere kod matičara da li su upisani u birački spisak i da u što većem broju izađu na ove izbore: „Samo tako će dokazati svoju odgovornost, privrženost i brigu prema zavičaju.“

[pullquote class=”full”]

Vanredne policijske kontrole po kućama

Milinko Simić priča slučaj jednog mladog Srbina koji je iz Njukasla morao avionom hitno da se vrati u Hrvatsku kako ne bi izgubio prebivalište u rodnom selu Slabinje: „On je uredno bio prijavljen birou za zapošljavanje. Krajem prošle godine zaposlio se u hrvatskoj firmi koja izvodi radove u inostranstvu. Tokom policijske provere bio je na terenu u Njukaslu. Javili su mu i hitno je morao da doputuje kako bi potvrdom u policijskoj stanici dokazao da se u trenutku kontrole nalazio u inostranstvu”, kaže Simić.Građani srpske nacionalnosti koji su dokazali da ipak prebivaju u Hrvatskoj Dubici naredna dva meseca su stalno na oprezu i ne odlaze iz kuća zbog vanrednih kontrola. „Policija krene u kontrolu automobilom po selu i zatrubi, dotični se pojavi brzo pred kućom, i to je to. Neki koji ne mogu da budu sve vreme kod kuće za svaki slučaj ostavljaju plakat sa adresom i telefonom gde se u trenutku odsutnosti nalaze“, priča zamenik načelnika opštine u Hrvatskoj Dubici.

[/pullquote]

Da primena Zakona o prebivalištu usvojenom u Hrvatskom saboru u decembru 2012. godine Srbima sve više zagorčava život potvrđuje i predsednik Srpskog nacionalnog veća Milorad Pupovac koji očekuje da se tim povodom oglasi i hrvatski premijer Andrej Plenković. Pupovac ističe da su o celom ovom slučaju razgovarali i sa ministrom hrvatske policije Vlahom Orepićem: „Rekli smo mu gde policija greši prilikom utvrđivanja činjenica i da se ne poštuje dogovor. Načelnicima policijskih stanica treba uputiti dopis da se ljudi koji su u programu obnove, a koji zbog posla prebivaju u drugim zemljama, ne brišu iz evidencije. Takođe ne treba brisati iz evidencije prebivališta i one koji tokom zime nisu u svojoj kući”, objašnjava Pupovac za N1.

Predsednik SNV u Hrvatskoj kaže da policija ovakvim akcijama ne samo da obeshrabruje Srbe da se vrate i trajno žive već se na taj način pokušava ograničiti broj onih koji će učestvovati na izborima bilo kao kandidati bilo kao glasači. „Biračko pravo na lokalnim izborima – pravo glasa i kandidature proizlazi iz prebivališta. Brisanjem iz evidencije ono se gubi. Evo i u Vukovaru su sekretara manjinskog županijskog veća hteli da izbrišu. A on je trajno nastanjen, živi i radi i javno je vidljiv u svom poslu“, ističe Pupovac.

Povodom celog slučaja „etničkog čišćenja“ biračkih spiskova MUP Hrvatske se oglasio saopštenjem da je u poslednje tri godine iz evidencije prebivališta izbrisano 80.000 osoba, ali da nemaju podatke o nacionalnoj pripadnosti. Nevladina organizacija GONG već godinama upozorava i poziva MUP Hrvatske da Zakon o prebivalištu mora adekvatno da se sprovodi i da ne sme biti nikakve diskriminacije – da se jedni brišu, a drugi ne.

„Ne brišu se, kao što kažete, samo Srbi iz evidencije prebivališta. Prema našim saznanjima, sprovode se provere i u mestima poput Vrgorca, Metkovića i Imotskog, pri čemu se često dogodi da policija izbriše i građane koji stvarno žive u nekom gradu i opštini i mi smo kao udruženje na to reagovali“, kaže za „ Politiku“ Dragan Zelić iz zagrebačkog GONG-a. Dugoročno rešenje problema takozvanih fiktivnih prebivališta po Zeliću bi trebalo rešiti međudržavnim sporazumima Hrvatske, Srbije i BiH koji bi podrazumevao razmenu podataka, ali i edukacijom građana kako bi se mogli odlučiti gde žele da zadrže prebivalište.

Po popisu iz 2011. godine u Hrvatskoj ima 186.000 Srba, što je 4,36 odsto ukupnog broja stanovnika. Na osnovu toga Ustavni zakon im u sredinama gde su bili većinsko stanovništvo omogućava prava koja nemaju u drugim hrvatskim gradovima. Osim mogućnosti da koriste srpski jezik to se odnosi i na zagarantovana mesta u institucijama – od županija do mogućnosti zapošljavanja u državnoj upravi. Ovakvom primenom Zakona o prebivalištu Srbima preti nestanak u Hrvatskoj i gubitak manjinskih prava koja im pripadaju.

Za Savu Štrpca iz informacionog dokumentacionog centra „Veritas” hrvatski Zakon o prebivalištu je idealan, ali pod uslovom da nije bilo rata devedesetih godina. Pošteno je, kaže, da ljudi koji ne žive u jednoj sredini nemaju pravio glasa na lokalnim izborima. Ali, Srbi nisu dobrovoljno napustili svoja ognjišta, već su proterani i njihov povratak se otežava. A taj momenat nije došao do izražaja u zakonu. „Početkom 1991. godine Franjo Tuđman i njegov establišment su projektovali da će srpsko pitanje u Hrvatskoj konačno biti rešeno kada njihov broj bude sveden na tri odsto. Na osnovu Zakona o prebivalištu do novog popisa koji će biti 2021. Tuđmanov plan će biti ne samo dostignut nego i premašen”, izražava bojazan Savo Štrbac.

Izvor: Politika, autor: Milenko Pešić