Branko Kostić, vlasnik poljoprivrednog obrta “Agroživ” iz Vere kraj Vukovara

Branko Kostić, vlasnik poljoprivrednog obrta «Agroživ» iz Vere, proizvodnjom tovnih pilića bavi se od 2005. godine, kao jedan od 200-tinjak kooperanata varaždinske «Koke». Zasad je jedini proizvođač pilećeg mesa u opštini Trpinja i jedan od većih u Slavoniji, na širem području od Đakova do Iloka. Samo prošle godine njegov obrt ostvario je promet od oko dva i po miliona kuna.  Najave aktuelnog premijera, da ćemo zbog kresanja budžeta i krize morati na dijetu, ovog proizvođača ne plaše. U Slavoniji, gde «nema tice do prasice» piletina je gotovo dijetalni proizvod, pa s novim dijetnim režimom, kako  u šali ističe, ovdašnji peradari mogu samo profitirati. Proizvodnja se odvija u objektu površine 1.200 kvadratnih metara, kapaciteta od 18.000-20.000 komada pilića. «Imamo ugovor o isporuci, sklopljen s ‹Kokom› iz Varaždina, tako da je plasman obezbeđen, uz njihovu hranu i piliće. Proizvodni ciklus traje otprilike 38 do 40 dana. Piletina s naše farme plasira se na području čitave države», s razlogom se hvali ovaj proizvođač.

Porodični biznis

«Proizvodnja je automatizovana, što zamenjuje radnu snagu koja je jedino potrebna u vreme čišćenja i pranja objekta», priča Branko. Sama oprema je dosta skupa i kada je farma sagrađena, pre osam godina, bila je jedna od najsavremenijih. Već danas se, po rečima ovog peradara, otvara mogućnost uvođenja novih tehnologija. Vrednost objekta je blizu tri miliona kuna. Uz deo uloženih vlastitih sredstava ovu investiciju je realizovao zahvaljujući kreditu HBOR-a. «S obzirom da je 2004.i 2005. godine još bio na snazi Zakon o povratu kapitalnih ulaganja, dobio sam povrat uloženih sredstava i to nekih 20 odsto od ukupne investicije», kaže ovaj 46-godišnjak koji je, pre pokretanja vlastitog biznisa, radio u vukovarskom VUPIK-u. «Punjenje farme je u februaru, a ciklus se završava negde krajem marta. Prosečna težina pilića kod isporuke je 2,2 kilograma. Nema tu neke velike filozofije, treba samo slušati šta kaže struka iz ‹Koke›. Oni su tu proizvodnju doveli do savršenstva, radim onako kako oni kažu i onda nema problema», ističe naš sagovornik.

Svake godine je, dodaje, sve teže. Prve godine rada bile su i najuspešnije. Zatim je došlo do pada cene pilića, ali ne tako drastičnog da bi se ugrozila proizvodnju za koju se Kostić odlučio zbog brzog obrtaja od svega 38 dana. «Svaka druga proizvodnja traje duže, šest meseci ili godinu dana, tako da se u toku jedne godine može isporučiti pet tura po 18 hiljada komada, odnosno blizu 100 hiljada komada pilića u toku godine», objašnjava naš domaćin. U ovom porodičnom biznisu pomažu mu ćerka, supruga i brat.

Proširenje proizvodnje

Poznato je da tržište diktira proizvodnju, pa od potreba tržišta zavisi i to da li će pilići kod isporuke biti prosečne težine 1,9 kg, onda je i zarada manja, ili 2,2 kg kada je zarada veća.  Kostić je i član Udruženja peradara Hrvatske. U prošloj godini ostvario je promet od oko dva i po miliona kuna. Isporučio je pet tura po 18 hiljada pilića. «Postoji realna mogućnost za šestu turu, ali je to onda veliki presing. Između svakog ciklusa  treba proći minimalno 10-15 dana i sve se mora detaljno oprati i dezinfikovati», priča ovaj preduzetnik.

Iako je na farmi sve automatizovano ovaj posao, kako ističe, nije lak jer nosi veliko psihičko opterećenje, budući da je perad podložna bolestima i uginuću. Naročito stresno, priseća se, bilo je 2005. godine kada je zbog ptičje gripe proizvodnja prepolovljena, od čega se hrvatski peradari ni do danas nisu u potpunosti oporavili.

S obzirom da su krizna vremena naš sagovornik nerado govori o planovima za budućnost. «Mislim da je sada najvažnije zadržati ono što imamo pa ćemo videti šta dalje, u nekom narednom periodu. U svakom slučaju planiramo udvostručiti proizvodnju pilića, kako bi bili rentabilni. Za nešto više od toga nema ni prostora ni sredstava», objašnjava ovaj proizvođač. Realizovati planirano neće biti moguće bez finansijske pratnje jer su objekti za perad skupi. Kako bi bili funkcionalni neophodna je dobra izolacija. Optimalna temperatura u objektima kreće se od 33 stepena, kod jednodnevnih pilića, do 20 stepeni, na kraju proizvodnog ciklusa. Bez izolacije tu je temperaturu teško postići, a troškovi grejanja na plin su, bez izolacije, enormni.

Optimistično u EU

Ukoliko i postigne dogovor s bankom o finansijskoj pratnji, plan neće biti moguće realizovati bez dogovora s otkupljivačem jer bez novog ugovora ne vredi ići u dodatna ulaganja.  S obzirom da Varaždinci osvajaju nova tržišta, Kostić je uveren kako će uspeti zatvoriti finansijsku konstukciju i realizovati planove.

S Udruženjem peradara Branko je obišao i neke evropske farmere i uverio se da relativno dobro posluju i žive, u odnosu na peradare u Hrvatskoj i mnogo bolje. U EU se, podseća, ne može dogoditi da se na naplatu isporučene robe čeka i do 100 dana. «Kod nas je naplata veliki problem i mislim da će našim peradarima,  kada Hrvatska uđe u EU, biti puno bolje nego do sada. Doduše, trebaće izdvojiti dodatna sredstva za prilagođavanje uslovima držanja peradi, po propisima EU, ali ne sumnjam da ćemo i to nekako postići», optimističan je naš sagovornik. Dodaje da je peradarstvo danas jedina proizvodnja u Hrvatskoj koja ne može da računa na poticaje od države, iako u kontaktima hrvatskih peradara s novim ministrom, kako nas uverava ovaj preduzetnik, postoje određena obećanja u tom pravcu.

Inače, od ovog posla se, po rečima našeg domaćina, može solidno živeti, iako situacija nije onakva kakva je bila pre pet godina, ali se, kako ističe, svi moramo prilagođavati.

Potražnja je dosta dobra, na nivou čitave države, što je uslovljeno platežnom moći stanovništa. Kao što je poznato, najveća kriza i besparica su na istoku Hrvatske, gde je kupovna moć i najslabija, a time i potražnja.

Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on email