Balet Hrvatskog narodnog kazališta (HNK) iz Zagreba gostuje prvi put na Beogradskom festivalu igre (BFI), što je i prvi nastup tog ansambla u Srbiji posle 2003. godine, pa umetnički direktor Leonard Jakovina ističe “želju da to ne ostane pojedinačni slučaj nego da postane pravilo”.
“Voleo bih da ubuduće sarađujemo u kulturi i umetnosti u više segmenata, da imamo razmene, da se mi ovde češće pojavljujemo, a da beogradske ili novosadske predstave dolaze u Zagreb. Mislim da je to preko potrebno, poželjno, a kako smo blizu to je i sasvim moguće realizovati”, izjavio je Jakovina na konferenciji za novinare u Nacionalnoj fondaciji za igru, predstavljajući program koji je publika BFI videla 4. aprila na sceni Madlenianuma, a premijerno je izveden u Zagrebu u novembru 2016.
Reč je o dvočinki modernog izraza, sa koreografijama “Tamni pejzaži” Marjane Krajač i “Bolero” Maše Kolar.
“Cilj mi je bio da to bude njihov autorski projekat, ekskluzivno za ansambl HNK. Hteo sam dati šansu našim koreografkinjama koje su etablirane na međunarodnoj sceni, a nikad nisu ništa postavile za naš ansambl, da na taj način negujem naš identitet, a i da naši plesači imaju mogućnost kreirati zajedno sa koreogafkinjama. Marjana je radila na muziku Tomasa Kenera. Njen izraz je specifičan, a rad sa plesačima interesantan. Zahtevala je nešto sa čim se oni do sada nisu suočavali, ušla je u koncept na gotovo filozofski način, nije se samo bavila plesnim izrazom i formom nego je htela iz njih izvući nešto individualno, a u isto vreme kolektivno. Maša Kolar, koja je prepoznatljivija u hrvatskoj javnosti, postavila je poznati Ravelov ‘Bolero’ na muzičku adaptaciju Višeslava Laboša, u vrlo modernoj formi”, rekao je Jakovina, koji je posle uspešne igračke karijere u Nemačkoj postao umetnički direktor Baleta HNK 2014. godine.
Oba komada izvode uglavnom isti igrači.
“Meni je to divno videti da oni u pauzi između dva dela kao da skidaju masku i ulaze u neku potpuno drugačiju formu koreografije. Zato sam i odabrao ovakav program, da to veče ima raznolikost ne samo za publku nego i za plesače, da mogu pokazati umetnički nivo, svoj kvalitet, sposobnost da u jednoj večeri predstave dve forme. To je i njima puno značilo, izrazito su bili otvoreni u procesu rada”, izjavio je Jakovina, koji je počeo i saradnju s mariborskim teatrom, a planira i razmenu sa ljubljanskim.
Jakovina je rekao da je poziv na BFI za njega velika čast.
“Hteli – ne hteli, ovo je u regiji apsolutno najjači festival. Kada pogledate program i učesnike BFI, to je za svako poštovanje i podršku. Mislim da bi ostali gradovi i teatri u regiji trebalo da se ugledaju na BFI”, naglasio je Jakovina.
Napominjući da ne voli da meša politiku i kulturu i da bi voleo da se “kultura na neki način odvoji od svega toga”, Jakovina je rekao da se nada da će ovakvih projekata bude i ubuduće, ne samo u plesnoj formi, nego i u dramskom i operskom teatru.
“Naši plesači su bili oduševljeni zbog dolaska na BFI. Ja lično nikada do sada nisam bio u Beogradu i nadam se da ćemo dublje i šire ući u saradnju. A i naša publika u Zagrebu je željna da vidi druge kompanije”, rekao je Jakovina pominjući kako je sa oduševljenjem primljena kompanija Tera Sarinena, koja je neposredno pre dolaska na 14. BFI predstavu “Preobraženo” izvela na sceni HNK.
Balet HNK ima 72 stalna člana i desetak honorarnih, ali gotovo polovina ansambla više nije u mogućnosti da iznese najzahtevniji repertoar klasičnog baleta, rekao je Jakovina, navodeći da je problem sa beneficiranim stažom i odlaskom igrača u penziju “identičan kao u Srbiji, a i u celoj regiji”.
“Stvorio se čep koji je zaustavio protok. Mladi završavaju baletsku školu, a ne mogu dobiti angažman. Ipak, nadam se da ćemo to uskoro rešiti. Imam podršku Ministarstva kulture jer su uvideli da je to gorući problem. Moramo naći zdrav model za podmlađivanje ansambla, ali odnoseći se sa poštovanjem prema umetnicima koji su svoju karijeru odradili. Ne želim praviti oštar rez, svi su oni nekada bili moji idoli”, izjavio je Jakovina.
Izvor: SEEcult.org
