U Srbiji se danas obeležava Dan državnosti – Sretenje, kada je u Kragujevcu 1835. donet prvi srpski Ustav – Sretenjski ustav koji je praktično označio i početak stvaranja samostalne i nezavisne države.

Ujedno, Dan državnosti se obeležava i kao znak sećanja na 15. februar kada je 1804. godine Karađorđe podigao Prvi srpski ustanak i poveo borbu za oslobođenje od Turaka.

Sretenjski ustav proglasio je knez Miloš Obrenović a njegov tvorac bio je Dimitrije Davidović, Srbin iz Austrije. Ustav je sadržao potrebe društva za autokratijom i emancipacijom, kao i potrebu za razbijanjem feudalnih sistema. Sretenjski ustav jedan je od prvih demoktratskih ustava u Evropi.

Na Sretenje 1835. godine u Kragujevcu je donet prvi Ustav Kneževine Srbije, poznat kao Sretenjski. Ustavne odredbe koje je sadržao oblikovane su po uzoru na ustave Francuske i Belgije. Tekst ustava, neobično liberalan za tadašnje prilike, izradio je Dimitrije Davidović, znameniti novinar i srpski nacionalni radnik. Ovakvo ustavno rešenje odmah je izazavalo negodovanje Austrije, Turske i Rusije, zbog čega je ubrzo suspendovan. Velike sile smatrale su ga previše liberalnim – u poređenju sa ustavima evropskih zemalja tog vremena on je to i bio, osim retkih izuzetaka poput Francuske i Belgije.

Kneževina i Kraljevina Srbija imala je potom više različitih ustavnih rešenja: 1838, 1869, 1888, 1901. i 1903. godine. Posle Drugog svetskog rata, od 1945. godine, u potpuno promenjenim okolnostima, Srbija je u sastavu federalne Jugoslavije četiri puta usvajala najviši zakonodavni akt, a aktuelni je usvojen 30. oktobra 2006. godine.

 

Dan državnosti slavio se do nastanka Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca (1918.), zatim je bio ukinut.  Do 2001. godine u Srbiji se slavio Dan republike 29.novemnar, da bi Skupština Srbije 10. jula odlučila da Sretenje bude Dan državnosti.

Dan državnosti Srbije  praznuje se 15. i 16. februara, a tom prilikom će predsednik Srbije Tomislav Nikolić odlikovati državnim ordenima 84 ličnosti i institucija, kao i pripadnika Ministarstva odbrane i Vojske Srbije. Državni orden dobiće Srpska akademija nauka i umetnosti, Matica srpska, Kolarac, Atelje 212, Bitef, Škola naivne umetnosti u Kovačici, režiseri Zdravko Šotra i Lordan Zafranović. Sportistkinje Ivana Španović, Ana IvanovićJelena Janković, kao i Beograđanin  Renato Grbić koji je spasio samoubistva tridesetoro ljudi.

Centralna državna svečanost biće održana u crkvi Svetog Đorđa na Oplencu kod Topole. Predsednica Skupštine Srbije Maja Gojković položiće venac i odati počast na grobu vožda Karađorđa, u prisustvu ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandra Vulina, delegacije Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, ministra za rad i boračko-invalidsku zaštitu Republike Srpske Milenka Savanovića.

Sretenje kao crkveni praznik

Pravoslavna crkva i vernici danas slave Sretenje Gospodnje, praznik koji se pada tačno četrdeseti dan od Božića i proslavlja se kao uspomena na dan kada je mali Isus uveden u Jerusalimski hram.

Sretenje je praznik koji je od velike važnosti za narod, kaže protojerej Miodrag Pavlović, jer on označava prvi susret Hrista sa ljudima i slavi se kao Bogorodičin i Hristov praznik.

Sretenje Gospodnje je takođe jedan od najsvečanijih događaja i na liturgiji se izgovaraju upravo reči Simeona Bogoprimca kojima se obratio Hristu.

Crkva na ovaj dan ne propisuje običaje, a u narodu se veruje da se tad susreću zima i leto i da je veoma važno koga ćete prvo sresti toga dana, jer se veruje da će vam cela godina biti takva.

Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on email