– Zahvaljujemo se svim Beograđanima koji sada ovde sa nama, ali se posebno zahvaljujemo Kraljevčanima, Novosađanima, Šapčanima, Zrenjanincima, ljudima iz Bora, Požege, Mladenovca i Niša, koji su večeras prevalili veliki put kako bi nas podržali – ovim rečima je aktivistkinja inicijative Neda(vi)mo Beograd Virdžinija Đeković pozdravila okupljene na platou ispred Starog dvora, koji su u četvrtak, 29. septembra došli na šesti protest protiv rušenja u Savamali u organizaciji pomenute inicijative.

Više hiljada okupljenih nosilo je transparente Kako smo sistematski uništeni od kompletnih idiota, Ako im ovo prođe – onda ne znam, Optužnica a ne ćutanje i Ko se boji Malog još, a uzvikivale su se i već dobro poznate parole “čiji je grad – naš grad” i “Mali lopove”.

Prva se okupljenima obratila Sanja Kljajić,  gošća iz Novog Sada, ispred inicijative Podrži RTV. Ona je okupljenima rekla da joj je drago što na svakom sledećem protestu vidi sve više ljudi jer “nemamo prava na loše navike navike u momentu kada pojedinci uzurpiraju naše institucije”.

– RTV je u izbornoj noći prestao da bude javni servis svih građana Vojvodine, a postao je ništa drugo do politički plen. Mi novinari smo u obavezi da to jasno i glasno kažemo, jer nas na to obavezuje novinarski kodeks, a gde je kodeks tužiocima i sudijama koji na Savamalu i smene  u RTV-u mirno gledaju? Pet meseci nas nazivaju ološima i stranim plaćenicima samo zato što postavljamo pitanja, a za to vreme mi živimo u improvizovanoj državi, gde nas etiketiraju, prete nam i pitaju kuda se krećemo. Ista ona policija koja nije reagovala na rušenje u Hercegovačkoj, sinoć je došla u naše prostorije i pokušavala da sazna koliko nas dolazi i kako ćemo doputovati do Beograda – kazala je Kljajić, vidno ogorčena i revoltirana.

Filip Vukša, aktivista iz Beograda, zapitao je prisutne da li možda znaju gde je gradonačelnik Mali sada, da li je na letu za Njujork, Minks, Sofiju ili Teheran i poručio da nagomilane probleme Beograda neće moći da izbriše gumicom kao kvart u Savamali.

– Ali mi smo ovde i nećemo dozvoliti da njegova roze pilula prevari našu svest, da zamagli sve probleme i nepravdu zagledani u lažni sjaj Beograda na vodi i Despotovog grada i sličnih maštarija – poručio je Vukša.

Nakon njega, na kamion – improvizovanu binu, popeo se Radomir Lazović, jedan od vodećih ljudi inicijative Ne da(vi)mo Beograd. On se osvrnuo na, kako je rekao, laži, podmetačine, pretnje, pritiske i medijsku hajku koja se vodi protiv te inicijative još od prvog protesta održanog pre pet meseci.

– Za to vreme, samo u Informeru smo se pojavili više od 40 puta. Pominjanja na Pinku, Studiju B i u novom fenomenu Srpskom Telegrafu, to jest Informerovom mlađem bratu, nismo ni brojali. Urednici i novinari ovih takozvanih medija su nam bukvalno zaokruživali glave. Nakon toga, logično, usledile su pretnje i nasrtaji na osobe koje ovi lešinari karakterišu kao mete. Ovde smo da poručimo svim onima širom Srbije koji su potlačeni i koji se boje da nisu sami, i da treba da se ujedinimo. Građanski front se širi, i pored Beograda, naši gradovi su i Kraljevo, Niš, Novi Sad, Bor, Subotica… Nema straha, nema predaje – uzviknuo je Lazović na kraju svog govora, a od prisutnih je pozdravljen ovacijama.

Posle njegovog govora, okupljeni su se grupisali ispred spomenika Nikoli Pašiću i krenuli ka Terazijama. Međutim, na samom ulazu u Terazije, kada je trebalo skrenuti ka Slaviji do konačnog odredišta, zgrade Tužilaštva u Katanićevoj, dogodilo se ono što niko nije očekivao. Policija nije blagovremeno zatvorila ulicu Kralja Milana pa je nastao saobraćajni kolaps. Redari su petnaestak minuta zajedno sa policajcima pomagali vozačima da se vrate unazad kako bi omogućili prolaz protestu.

Posle zastoja, povorka je nastavila svoj put uz taktove pesme Đorđa Marijanovića Beograde koja se čula sa razglasa kao i obrade poznate pesme iz Španskog građanskog rata ¡Ay Carmela!, koja poručuje “mi smo protiv ugnjetača i njihovih pomagača”.

Dok su “šetači” prolazili pored Beograđanke, sa razglasa na kamionu začuo se prepoznatljivi džingl Studija B, a spikerka je objektivno izveštavala sa protesta koji je u toku. Kako su nam iz inicijative rekli, ovim su hteli da podsete na nekadašnji Studio B, od koga je danas ostalo samo ime.

Preko puta JDP-a, na Cvetnom trgu, povorku je sačekao transparent Beograd pripada Beograđanima a ne stranim plaćenicima ispred koga je stajalo trojica sportski odevenih mladića. Njih je čuvalo desetak policajaca a učesnici protesta su reagovali zvižducima i povicima: “Sendvič, sendvič”. Sledeća provokacija usledila je na Slaviji. Preko jedne svetleće reklame obližnjeg restorana, okačen je transparent na kome je pisalo Patku daj tati, a treća i poslednja provokacija sačekala je pristalice protesta kod skretanja u Katanićevu ulicu.

Dok se povorka približavala zgradi tužilaštva, sa ozvučenja na kamionu citiran je član zakona koji tereti počinioce nelegalnog rušenja u Savamali i zakletva koju javni tužioci polažu pre stupanja na dužnost. Mali plato ispred tužilaštva brzo je ispunjen učesnicima protesta, a ispred ulaza stajali su sedmorica policajaca i jedna službenica obezbeđenja zgrade. Međutim, u tunelu koji vodi do parkinga, spremno je čekalo četrdesetak policajaca za slučaj da situacija izmakne kontroli.

Okupljeni su skandirali “ostavke, ostavke”, visoko podignuvši zidne satove, želeći da na taj način poruče nadležnima da im ističe vreme. Zapaljeno je i nekoliko baklji, a pojedini stanari zgrade preko puta tužilaštva u Katanićevoj 22, na učesnike protesta bacali su kese sa vodom. U baricu koja se usled toga formirala, neko je stavio malu žutu patkicu, simbol protesta zbog rušenja u Savamali.

 

Naslovna fotografija: Strahinja Ristić

Autor: M. Miljković

Izvor: Danas

Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on email