Za dobru karikaturu koja tako precizno secira društvo i pojedince potrebna je mnogo toga. Gledanje, uočavanje, analiziranje. Zatim, sposobnost izdvajanja suštine, svestranost, opšte obrazovanje. Ako dodamo i smisao za humor, talenat za metaforu i za crtanje, blizu smo, ali to nije sve što može da najavi sjajnog karikaturistu iz Niša Sašu Dimitrijevića.

Kako ste, Saša? Kako se živi/preživljava od jedne vrste novinarstva, novinarstva koje polako umire, na kraju ovog sparnog leta?

Novinarska profesija je totalno degradirana zadnjih 30 godina u Srbiji i ta tendencija se nastavlja. Ne govorim samo o finansijskoj strani nego i o profesionalnoj. Novinarstvo je svedeno samo na izveštavanje, a kritičkih tekstova je malo i ako ih ima onda su rađeni po narudžbini, nažalost. Što se tiče karikature i ona je u istom košu. Sve je manje karikaturista, npr. u Srbiji ima samo 5–6 profesionalnih karikaturista, a ostali (njih 30-tak) spadaju, kako ih ja zovem, u vikend, povremene karikaturiste. Prisutna je cenzura u vodećim medijima, a i autocenzura ne zaostaje. Ja sam karikaturista u mediju lokalnog nivoa, Narodne novine iz Niša, ali se ne bavim u svom radu lokalnim temama već svim onim što se dešava u srpskom društvu, a i na Balkanskom prostoru. Imaju Italijani lepu izreku „una faca, una rasa“. Ja se ne srećem sa cenzurom, a autocenzuru sam sveo samo na nivo da li je neka ideja za karikaturu umesna ili ne.

Duh vremena uhvaćen, pa oslikan na crtežu, kao dokaz ili uvid o pravoj slici tog vremena. U Vašim radovima vidimo da se uprkos tehnologiji naš mentalitet nije pomerio i promenio ni milimetar. Čini nam se da se stalno vrtimo u krug, Šta je ipak ono što opisuje ovo vreme?

Svi se vrtimo u krug kao onaj magarac ili konj koji su nekad tako vrli žito. Kad se neko vuče za nos lako ga je vrteti u krug. Prisutna je opšta amnezija, nikako da se dozovemo pameti, živimo u nekoj magli prošlosti iz koje nikako da izađemo. Mi južnjaci imamo jedan izraz koji glasi „zamajavaju nas“. U tom zamajavanju prolazi život mnogim generacijama. Tehnika i tehnoligija se menjaju, ali mentalitet naroda nikako.

Vi ste umetnik, novinar i analitičar, ukratko. Dobar karikaturista, kako ste već negde ukazali, ne treba da koristi grube generalizacije, predrasude, manipulaciju, banalnosti. Koje su to još karakteristike loše karikature?

Da bi neko bio dobar satiričar, humorista i sl. mora da živi život „običnog malog čoveka“, da ga dotiče sve ono što ovog boli i žulja. Ne može se salonski živeti, a pisati ili crtati o problemima van salona. Ja živim život „malog“ čoveka i trudim se da u svom radu prikažem takav život i karikiram sve ono što „kolje“ malog čoveka. Čaplin ne bi glumio Šarloa da i sam nije živeo život Šarloa. To je jednostavan recept, gorak po ukusu, ali uvek uspe.

Nije samo Srbija predmet Vašeg interesovanja već i region i svet. Poslednjih godina zahvaljujući izmedju ostalog i društvenim mrežama, mnogi Vaši radovi dobijaju svetsku pažnju, po broju deljenja i popularnosti. Da li ta univerzalnost osećanja predstavlja nadu u bolje razumevanje medju ljudima?

U neku ruku već sam odgovorio na ovo pitanje, ali globalizacija je odavno stigla i na ove naše prostore, a sa njom i sve ono što ona nosi sa sobom. Ja računam da je globalizacija na ovim našim prostorima počela onda kada su stigla takozvana „Trumanova jaja“ pedesetih godina prošlog veka. Svi ljudi ovog sveta su isti i u današnjem vremenu imaju iste probleme, neko veće, neko manje. Skoro me je kontaktirao urednik jednog argentinskog satiričnog časopisa sa molbom da iskoriste jednu moju karikaturu za naslovnu stranu, karikaturu na temu izbora. Ono što važi za politiku u Srbiji važi i u Argentini, političari su univerzalni na svakoj tački naše planete. Nema razlike. Vlast je reč koja potiče iz globalističkog rečnika.

Niš se pre par godina digao glasno protiv centralizacije Srbije. Danas nekako, čini nam se da je ceo taj bunt zaćutao, zastao. Ili se predao ili je trenutno zatišje pred buru. Iako Niš kao neformalna prestonica juga Srbije nema nijedan nacionalni medij, čini nam se da Vi u lokalnom listu imate mnogo više slobode, nego mnogi karikaturisti u nacionalnim medijima? Kako protiv centralizacije?

Nije se utišao bunt protiv centralizacije, naprotiv, samo su drugi vidovi „borbe“. Lokalni političari su glavna prepreka za decantralizaciju, jer su slepi vojnici svojih partija i stranaka, a sve zarad čuvanja postojeće pozicije i nade da se ode u prestonicu. Mislim da ovo važi za sve zemlje Balkana, jer sam se sa ovim problemom sreo i u Bugarskoj. Sve se vrti oko prokletog novca, koga političarima – nikad dosta. A i nekog uticaja. Ja ne crtam konkretne likove političara, ustrojio sam standarni lik političara, ćelav, debeo, zadrig’o, sa pokvarenim izrazom lica. Takvog političara prepoznaju svi i van granica moje zemlje. Ja na karikaturu gledam kao na sarmu – okolo je kupus, a unutra nadev od mesa i pirinča. Takav način crtanja mi se pokazao najbolji, neki problem zamotam u tu sarmu i zato dobro prolazim kod „publike“.

Koliko južnjački temperament i smisao za humor znače, kako Vama, tako i publici u prenošenju poruke?

Ja nisam izvorni južnjak, doselio sam se u Niš 1980.g. iz Novog Sada, iz crno-žute monarhije. Uspeo sam za sve ove godine da poprimim nešto od tog južnjačkog duha, ali mi je ostao i deo severa u meni. Interesantno je za Niš da su 80% ljudi koji su postali viđeniji u svojoj branši došli sa strane, npr. Stevan Sremac. Nekako ljudi „sa strane“ bolje vide sredinu u kojoj žive. Južnjački humor je vickast i specifičan zbog jezika i mnogi ga ne razumeju jer nerazumeju „južnjački jezik“.

Šta je lepo, a šta ružno u Nišu ove 2015-te godine?

Malo je toga bilo lepog, kad se kuburi sa finansijama malo toga može biti lepo. Prisutno je opšte sivilo, i na ulici i na licima ljudi. Neizvesnost egzistencije je jedna od najgorih stvari, sve sa sobom povlači. Neka kulturna dešavanja daju boju sivilu, npr Nišville jazz festival ali to su samo kapi. Narod je ovde željan da radi i da živi od svog rada, samo da ne budem pesimista, što po prirodi nisam, da ne bude kao onaj stih iz narodne pesme iz ovih krajeva „…željo pusta“.