Krajem decembra Rade Šerbedžija je u Beogradu i Novom Sadu održao dva koncerta nazvana Uzalud je budim, sa svojim orkestrom Zapadni kolodvor. U Beogradu je predstavio i nedavno objavljenje knjige – autobiografske zapise Do poslednjeg daha i zbirku pesama Stranac. Obe knjige objavila je izdavačka kuća Nova knjiga iz Podgorice, a Šerbedžija je na promociji govorio o svojoj prozi, prisećajući se momenata iz duge karijere i mnogih kolega sa kojima se družio i delio scenu i filmsko platno. Nadahnuto je govorio i o poeziji, o razlozima zbog kojih piše i objavljuje stihove.

U prepunom Medija centru, na događaju koji je organizovao pokret Novi optimizam, nije bilo reči o politici, a o Šerbedžijinom delu govorili su dramaturškinja Borka Pavićević, novinar Dragan Kremer i reditelj Dejan Mijač.

– Pitanje sećanja i svedočenja, u istoriji i sadašnjosti, jedan je od najsloženijih procesa. Veliko je pitanje ko svedoči i kako svedoči, ali literatura ima tu mogućnost. Rade Šerbedžija je pišući knjigu Do poslednjeg daha bio svedok jednog istorijskog perioda, odnosno svog sopstvenog života. Ova knjiga je literarno svedočanstvo o sebi i o drugima i ima značaj koji je pre svega poetski, a onda i etički, rekla je Borka Pavićević.

U delu Do poslednjeg daha Šerbedžija govori o događajima i ljudima koji su presudno uticali na njegov život i umetničku karijeru. Knjiga je objavljena prvi put 2004. godine i vremenom je dopunjavana. I ovogodišnje izdanje dopunjeno je sa dva nova poglavlja, tu su i Šerbedžijini crno-beli portreti koje je uradio fotograf Vladan Elaković.  Šerbedžija je do sada objavio zbirke pesama Promjenljivi i Crno i crveno. Poslednju zbirku, Stranac, čine pesme iz tih knjiga, ali i pesme iz drugih vremenskih perioda.

 

– Knjiga Stranac je kompilacija. Rade je objavljivao zbirke pesama kod raznih izdavača. One su se u svoje vreme rasprodale, nisu doštampavane, danas ih je nemoguće pronaći, čak i na tržištu polovnih knjiga. Tako da je sasvim logično i dobrodošlo da se pojavi jedna dobra kompilacija u kojoj se nalaze i rani radovi, i raritetni, i opskurni, i neki od najvećih hitova, i pesme koje su koncertni favoriti, pesme koje Šerbedžija izvodi na koncertima. A knjiga Do poslednjeg daha bi bila ekvivalent nekom starom vinilu koji se reizdaje, kao da je reč o albumu koji možete da preporučite nekome ako želi da upozna nečiji opus. Knjiga govori mnogo o Šerbedžijinom detinjstvu, dečaštvu, mladosti, obrazovanju, o prvim umetničkim uzletima, o usponima, padovima i svačemu drugom. Meni je to jako zanimljiva knjiga i zbog toga što je imala različit sadržaj za različite zemlje, svojevremeno (knjiga je imala izdanja u Hrvatskoj i Sloveniji), i zbog toga što su nova izdanja dopunjena novim poglavljima – rekao je na promociji novinar Dragan Kremer.

Na promociji se i sam Rade Šerbedžija osvrnuo na svoja dela i govorio o svom umetničkom putu. Prisetio se velikog uspeha komada Hamlet, 1974. godine i rekao da nakon tog uspeha nije imao razrađen plan i strategiju kako dalje. Naveo je su mu se uloge dešavale, i da kao mlad glumac nikad nije priželjkivao neku ulogu u pozorištu, osim uloge u jednom Čehovljevom komadu, ali se dogodilo da nije igrao Čehova. A kada je bio u četrdesetim, godinama idealnim za igranje Čehovljevih drama, već je bio napustio pozorište u svojoj zemlji i otišao u inostranstvo. Podsetio je i na to da se teatru vratio 2001, na Brijunima, gde je ulogu kralja Lira igrao 16 godina. A zatim je i otkrio šta je njegova največa strast.

– Želim da kažem jednu najintimniju stvar – ja nikada nisam želeo da budem glumac. Želio sam studirati književnost, baviti se književnošću, pokušati pisati nešto, pokušati biti pjesnik ili pisac. To je bila moja strast od ranog detinjstva.

Šerbedžija je naveo i da je hteo da studira književnost u Beogradu, ali je na nagovor prijatelja otišao na glumu.

– Kad god sam radio neku ulogu, ja sam pisao o tome. I mnoge moje kolege su to radile. A meni najbliža duša iz sveta glume bio je Ljuba Tadić. Toliko sam ga silno volio. Od tog čoveka smo toliko naučili. Bio je kontrabas koji je u času znao postati violina, savršenstvo od inteligencije i glumačke snage. Ima glumaca koji su brilijantni, čak i uspješni, a uvjek im nešto nedostaje. Ima glumaca koji su fantastični tehničari, a fali im emocija. A Ljuba je imao sve – tehniku, emociju, intuiciju.

Govoreći o svojim poetskim zbirkama, Rade Šerbedžija je naveo da je njegova prva zbirka poezije imala dosta loših pesama, dok je druga bila literarno uspešnija.

– Čovek mora biti kritičan prema onome što radi. I u teatru, a naročito u pisanju. Imao sam tu hrabrost da to napravim. Nisam pjesnik zato što nemam tu naviku, disciplinu, da brusim svoje stihove. Kad gledaš fantastične pjesnike današnjice, vidiš te neke nove forme kojima ja ne pripadam. Ali pišem poeziju jer poezija se piše iz srca. I zato je pišem, i štampam, da ostane kao moje svedočanstvo.

Na kraju beogradske promocije Rade Šerbedžija je otkrio i da trenutno radi na novoj knjizi Green Card, koja govori o njegovom životu u Londonu i u Americi.

Novi optimizam

Pokret Novi optimizam koji je tokom decembra 2017. imao razne akcije, organizator je susreta Radeta Šerbedžije sa novinarima u beogradskom Medija centru. Pokret koji je nastao iz aktivističkog delovanja ljudi okupljenih oko kluba Zeleno zvono u Zrenjaninu, osmišljen je 2004. godine sa idejom da okuplja umetnike, naučnike, preduzetnike, izuzetne pojedince i da ih predstavi široj javnosti. U klubu Zeleno zvono koji je delovao 25 godina kao aternativni kulturni centar u Zrenjaninu, organizovani su brojni kulturni događaji, a pokret Novi optimizam je ustanovio i nagradu Dobar primer novog optimizma, koja se dodeljuje od 2009. godine na Dan ljudskih prava, 10. decembra. U 2017. laureati nagrade bili su zaštitnik građana Saša Janković i poverenik za informacije od javnog značaja, Rodoljub Šabić.

Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on email