U nemogućnosti da pronađe posao u struci, 29-godišnji diplomirani politikolog Nebojša Manojlović iz Vinkovačkih Banovaca odlučio se baviti poljoprivredom. S novostečenim zvanjem poljoprivrednog tehničara fitofarmaceuta danas je nosilac OPG-a koji se bavi proizvodnjom ratarskih kultura i obrađuje više od 50 hektara zemlje. Nebojša je aktivan i u društveno-političkom životu svoje zajednice. Bio je predsednik Veća srpske nacionalne manjine Opštine Nijemci, a na majskim manjinskim izborima ponovno je izabran u novi saziv tog savetodavnog tela manjinske samouprave. Zahvaljujući stečenom znanju, životnoj energiji i optimizmu, mladi i obrazovani ljudi poput njega budućnost su ove zemlje i srpske zajednice, ukoliko kao takvi budu prepoznati i ako im društvo ne uskrati priliku da se razvijaju i napreduju.

Manojlović je završio Fakultet političkih nauka u Beogradu, gde je stekao zvanje diplomiranog politikologa za međunarodne odnose.

– Odlučio sam da radim bilo šta, dok ne nađem posao u struci. Za sada je to poljoprivreda, sutra može biti nešto drugo, zavisno od toga koliko ću biti uspešan u ovom poslu, ali svakako ne treba sedeti kod kuće i čekati željeni posao. Možeš da radiš i nešto što ne želiš, a od čega može da se živi – iskreno priča Nebojša.

Po završetku fakulteta jedno je vreme bio bez posla. Nakon toga ukazala se prilika da u Opštini Nijemci prođe stručno osposobljavanje bez zasnivanja radnog odnosa.

– Za tih godinu dana upoznao sam dosta ljudi, stekao iskustvo i znanje. Međutim, situacija u jedinicama lokalne samouprave je takva da ne zapošljavaju nove ljude. Opština se odlučila na projektno zapošljavanje, odnosno zapošljavanje ljudi preko projekata koje provodi. U ovom trenutku se provode dva odlična projekta, ali su izabrali neke druge ljude da ih zaposle. To su kvalitetni ljudi i nema mesta za sve – priča naš sagovornik.

– Prekvalifikovao sam se kako bih mogao konkurisati za sredstva iz EU fondova, odnosno Fonda za ruralni razvoj. Konkurisao sam za meru 4.1 i tražio iznos od 650 hiljada kuna, od čega je 70 odsto bespovratnih sredstava. Ta sredstva uložiću u osavremenjivanje proizvodnje. Nije lako. Čovek kod sebe stalno mora nešto da menja, i uslove rada i navike, da bi nešto postigao, ali i to ima svojih čari. Dinamično je – otkriva Nebojša.

– Cilj nam je da povećamo proizvodnju. Bavimo se klasičnim ratarstvom, što ostavlja mogućnost da slobodno vreme bolje iskoristimo, jer nismo u obavezi da budemo svaki dan kod kuće. Proizvodimo soju, pšenicu i šećernu repu. Ove godine konkurisali smo za državno poljoprivredno zemljište. Nažalost, nismo dobili mnogo. Od 463 hektara, koliko se delilo u našoj opštini, konkurisali smo za 22 hektara. Od toga smo dobili samo 1,2 hektara. Nismo imali uvid u dokumentaciju, pa ne mogu da tvrdim da je konkurs bio namešten, ali je zanimljivo da sam od 11 odsto Srba na području naše opštine jedini ja prošao konkurs i od 462 dobio 1,2 hektara ili dva promila zemljišta – razočaran je mladi poljoprivrednik.

– Imali smo sreću u nesreći da se za vreme mirne reintegracije dosta povoljno prodavala zemlja. S obzirom na to da nismo imali izbor da se odselimo, ostali smo u Vinkovačkim Banovcima i kupili poprilično zemlje. Danas obrađujemo 30-ak hektara vlastite zemlje, a ostalo je u zakupu, što pojeftinjuje proizvodnju jer nema izdataka za zakup – pojašnjava.

Do pretprošle godine nosilac OPG-a bio je njegov otac. Nakon što je on otišao u penziju, Nebojša preuzima tu ulogu.

– Može se živeti i od poljoprivrede, ali nije to onaj kvalitet života kakav priželjkuje mladi čovek. Žele li da mladi ljudi ostanu na selu ili da odu? Konkurisao sam za zemlju, mlađi sam poljoprivrednik, imam sad i srednju poljoprivrednu školu i želju da se i dalje usavršavam, a onda dobijem 1,2 hektara zemlje, dok ljudi sa 50 i 60 godina koji su u radnom odnosu i kojima poljoprivreda nije osnovna delatnost dobiju 20, 30 ili 50 hektara. Očito da taj bolji život neki ljudi ne žele da omoguće mladima, a usudio bih se reći i Srbima u Hrvatskoj – smatra Nebojša.

Manojlovići žive isključivo od poljoprivrede već 20-ak godina. Ranije je Nebojšin otac radio u državnom preduzeću, koje se ugasilo.

– Živimo u malom selu, gde nema ni trgovine. Za svaki odlazak u kupovinu treba upaliti automobil jer do bolje snabdevene prodavnice ima pet do 15 kilometara. Ko se opredeli za bavljenje poljoprivredom mora biti svestan da je to delatnost koja je doista teška, ujedno i porodična. No uz sve teškoće pruža određeni mir, kakav drugi poslovi ne pružaju – kaže Nebojša.

Poput većine mladih i naš sagovornik razmišlja o odlasku jer je, kako kaže, za vreme studija u Beogradu upoznao lepši i bolji život od onoga kakav se nudi na istoku Hrvatske. U Srbiji planira da otvori firmu. U slučaju da se i odluči za odlazak iz rodnog mesta, bio bi to život na dve adrese, u Beogradu i Banovcima. Kada je reč o merama kojima bi vlasti trebale da podstiču ostanak mladih, Nebojša ima zanimljivo mišljenje.

– Država ne treba ništa da čini jer sve što čini ima za posledicu da ljudi odlaze. Previše je državnog uplitanja. Ona je najveći poslodavac i uzima najviše od ljudi koji se bave privredom. Ona je u mnogo čemu teret. Ako poslujem na tržištu i ako država to tržište reguliše na način da je za mene cena zakupa poljoprivrednog zemljišta kod privatnika 1.700 ili 1.800 kuna po hektaru, a ona daje poljoprivredno zemljište u državnom vlasništvu po 600, 700 ili hiljadu kuna po hektaru, onda bih rekao da ništa ne treba da čini, već da pusti da tržište odredi cenu i da se skloni, jer uništava nas koji funkcionišemo u tržišnim uslovima. Tako je i u mnogim drugim stvarima, od poreza, nameta i komplikacija koje stvara svakom ko pokušava da se bavi privrednom delatnošću. Posledica tog uplitanja je da čovek diže ruke od svega i ide na socijalu ili beži odavde, u uslove gde je mnogo jednostavnije raditi. Zato kažem da država treba da se skloni iz svega. Ne baš iz svega: nek’ ostane noćni čuvar, da nas čuva noću, kada spavamo – poručuje ovaj 29-godišnjak.

Što se političkog i društvenog angažmana tiče, mišljenja je da čovek ne sme biti nezainteresovan za dešavanja u svojoj lokalnoj sredini, ali zato spreman da kritikuje druge. Nebojša nije takav soj. Nije osoba koja će reći da nešto ne valja, a da prethodno ne pokuša to da promeni. Angažovao se u Veću srpske nacionalne manjine Opštine Nijemci da bi mogao menjati neke stvari u svojoj zajednici. Uz ostalo, opremili su kancelariju u društvenom domu u Šidskim Banovcima, gde sada mladi mogu da se okupljaju i druže uz TV i internet i osmisle nov kvalitet života u maloj ruralnoj sredini. Ne slaže se s mišljenjem sunarodnika, koji često znaju reći da od hrvatskih vlasti Srbi ne mogu dobiti ništa. Smatra da može mnogo toga da se dobije, ako se traži i ako je čovek uporan.

– Naravno, to bi moglo biti daleko bolje, kao što bi moglo biti bolje da smo i mi kao narod u ovoj državi organizovaniji i da smo u stanju da bolje artikulišemo svoje interese i potrebe – zaključuje naš sagovornik.