Radna grupa Ministarstva kulture Republike Srbije predložila je da se prvi član Zakona o službenoj upotrebi jezika i pisma uskladi sa članom 10. Ustava Republike Srbije koji u službenoj upotrebi ne razdvaja srpski jezik od ćiriličnog pisma i u kome se ćirilica označava kao matično pismo, a latinica kao pomoćno pismo.

Radna grupa, u kojoj su i predstavnici Odbora za standardizaciju srpskog jezika, pripremila je predloge za izmenu i dopunu Zakona o službenoj upotrebi jezika i pisma, koje za prvenstveni cilj imaju da bolje regulišu status ćirilice u javnom saobraćaju i preciznije definišu nedovoljno jasne delove postojećeg zakona.

U izjavi za „Politiku”, ministar Vladan Vukosavljević napominje da je cilj izmena zakona da se podstakne upotreba ćirilice ne samo u službenom nego i u javnom prostoru. „Ćirilica već ima svoje mesto u službenoj komunikaciji, ali mi želimo da ohrabrimo da se ona što više koristi u medijima, televizijama za nacionalnom frekvencijom, na uplatnicama, na robnim etiketama”, dodaje ministar kulture nakon konferencije za novinare posvećene izmenama Zakona o službenoj upotrebi jezika i pisma.

Vukosavljević napominje da te izmene svakako nisu usmerene, niti su diskriminatorske prema latinici, kao globalnom pismu koja dominira u javnoj upotrebi, već se njima samo ohrabruje upotreba ćirilice, koja jeste veoma bitan deo našeg kulturnog identiteta.

On kao svojevrstan paradoks ističe da su sadašnjim Zakonom predviđene kazne za nepoštovanje prava nacionalnih manjina na upotrebu jezika ili pisma, ali ne postoje jasne mere kojim se štiti položaj ćirilice.

„Nadam se da će svi imati razumevanja što činimo sve da ćirilica jednog dana ne ostane mrtvo pismo”, rekao je Vukosavljević i dodao da Ministarstvo ima “puno poverenja u stručni sud i reputaciju naših najeminetnijih stručnjaka koji su bili u našoj ekspertskoj grupi”,

Članovi radne grupe su šef katedre za srpski jezik Filološkog fakulteta u Beogradu Veljko Brborić, redovni profesori Filološkog fakulteta u Beogradu Miloš Kovačević i Aleksandar Milanović, profesor Filozofskog fakulteta Univerziteta u Nišu dr Sreto Tanasić, posebni savetnik ministra kulture i informisanja dr Dragan Hamović i savetnici u Ministarstvu kulture i informisanja Olivera Ignjatović i Marko Despotović.

Kako prenosi Tanjug, član radne grupe Aleksandar Milanović rekao je da u Ustavu već stoji da je srpski jezik službeni jezik, a ćirilica službeno pismo i ocenio da se „prašina podigla” iz nedovoljnog poznavanja vrhovnog zakona. „Zakon o jeziku i pismu mora da proistekne iz Ustava i zadržavanje statusa ćirilice u novom predlogu nije inovacija. Ćirilica nije pitanje samo srpske prošlosti, a deo, čini mi se, neblagonanamerne javnosti postavlja kao aksiom činjenicu da su se Srbi odvikli ćirilice i da je ona deo mitologizirane prošlosti”, primetio je Milanović.

Na pitanje novinara šta će se preduzeti u slučaju inostranih kompanija i prodavnica čiji su nazivi na latinici, ministar Vukosavljević je podsetio da su pre Drugog svetskog rata nazivi stranih kompanija bili na ćirilici, što je slučaj i danas u Rusiji, “jer im je tržište primamljivo pa se prilagođavaju”.

On je, međutim, dodao da je pitanje koliki uticaj mi možemo imati na to, ali da se merama predviđaju poreske olakšice za domaće kompanije i radnje koje svoje nazive ispisuju na ćirilici.

Da smo regulisali upotrebu srpskog jezika i definisali šta su manjinski jezici, ne bismo danas imali „potrebu da prevodimo sa srpskog na srpski samo pod drugim imenom i plaćamo prevodioce za to”, napomenuo je dr Sreto Tanasić.

Kovačević je naglasio da predlog izmena i dopuna Zakona „prepisuje Povelju o manjinskim jezicima u njenom izvornom obliku i određuje šta jesu manjinski jezici, kao i suštinski deo Deklaracije o zajedničkom jeziku da je ovo jedan jezik i da unutar njega ne može biti prevođenja”.

Šta donose izmene Zakona?

Predloženim dopunama precizira se da se službena upotreba jezika i pisma odnosi i na obrazovne ustanove, medije, privredna preduzeća i javne ustanove svih vrsta.

Podrazumeva se i upotreba službenog jezika i pisma u pravnom prometu između pravnih subjekata odnosno kada je bar jedna strana domaći pravni subjekat. Odredba se posebno odnosi na obeležja preduzeća i sličnih subjekata (naziv firme, sedište, delatnost), zatim nazive robe i usluga, uputstva za upotrebu, informacija o svojstvima robe i usluga, garancijske uslove, ponude, fakture, račune i potvrde.

Izmenama se predviđa i osnivanje Saveta za srpski jezik i definiše društvena briga o službenom jeziku i matičnom pismu.

Izvor: Politika, autor: K.R., fotografija: Tanjug/Z.Žestić